MMF očekuje nešto niži globalni rast nego u julu
VAŠNGTON – Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će globalni rast u 2021. godini biti nešto niži od 6,0 posto koliko je progozirano u julu, izjavila je danas šefica MMF-a Kristalina Georgieva, navodeći kao razlog rizk dugova, inflaciju i raskorak privrednih kretanja zemalja posle pandemije kovid-19.
Georgieva je rekla da se globalna ekonomija oporavlja, ali da pandemija nastavlja da ograničava oporavak, pri čemu glavnu prepreku predstavlja „veliki jaz s vakcinama“ jer je pristup mnogih zemalja vakcinama protiv kovida izuzetno nizak, prenosi Rojters.
U virtuelnom obraćanju na događaju Bokoni univerziteta u Italiji, šefica MMF-a je navela da se u ažuriranom izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima koji tek treba da bude objavljen predviđa povratak razvijenih ekonomija na nivo pre pandemije do 2022, ali da će većini ekonomija u usponu i zemljama u razvoju trebati „još mnogo godina“ za oporavak.
„Imamo globalni oporavak koji je i dalje sputan pandemijom i njenim uticajem. Ne možemo da idemo napred kako treba – to je kao hodanje s kamenjem u cipelama“, rekla je ona.
Sjedinjene Države i Kina ostaju vitalni motori rasta, a Italija i Evropa pokazuju jačanje zamajca, ali se privredni rast pogoršava u drugim regionima, navela je Georgieva.
Očekuje se da će inflatorni pritisci, ključni faktor rizika, popustiti u većini zemalja 2022. godine, ali će nastaviti da utiču na neke ekonomije u usponu i razvoju, dodala je ona, upozoravajući da bi uporan rast inflatornih očekivanja mogao da izazove ubrzano podizanje kamatnih stopa i pooštravanje uslova finansiranja.
Mada centralne banke za sada mogu generalno da izbegnu zaoštravanje monetarne politike, trebalo bi da budu spremne za brzo delovanje ukoliko oporavak bude jači od očekivanog ili ako se materijalizuju štete od rastuće inflacije, naglasila je Georgieva.
Prema njenim rečima, važno je da se prate finansijski rizici, uključujući i procenu aktiva.
Globalni nivo duga, koji sada iznosi oko 100 posto svetskog BDP-a, znači da mnoge zemlje u razvoju imaju vrlo ograničenu mogućnost emitovanja novog duga pod povoljnim uslovima, rekla je Georgieva.
Ona je pozvala bogatije nacije da povećaju isporuku vakcina zemljama u razvoju, da uklone trgovinske restrikcije i zatvore gep od 20 milijardi dolara bespovratnih sredstava koja su potrebna za testiranje, praćenje i razvoj terapija protiv kovida19.
Ako se veliki jaz u stopama vakcinacije između razvijenih ekonomija i siromašnijih zemalja ne otkloni, to bi moglo da zaustavi globalni oporavak i da rezultira ukupnim globalnim gubitkom BDP-a od 5,3 hiljade milijardi dolara u narednih pet godina, rekla je Georgieva.
Takođe je poručila da je potrebno da zemlje ubrzaju napore za rešavanju klimatskih promena, da osiguraju tehnološki preobražaj i ojačaju inkluziju, što bi sve zajedno trebalo da podstakne ekonomski rast.
Prelazak na obnovljivu energiju, nove elektrčne mreže, energetska efikasnost i nisko-ugljenična mobilnost mogu da povećaju globalni BDP za oko 2,0 posto ove decenije, stvarajući 30 miliona novih radnih mesta, zaključila je direktoraka MMF-a Kristalina Georgieva.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.