Može li Srbija da remontuje ruske helikoptere?

Naša zemlja ima potencijal za formiranje regionalnog centra za remont ruskih helikoptera. Ono što nema je stručni kadar i tržište.
O otvaranju remontnog centra za ruske helikoptere u Srbiji govori se više od godinu dana. Poslednja vest o tome glasi da je srpski ministar odbrane Zoran Đorđević najavio da su Rusi zainteresovani da dođu u našu zemlju, kako bi se otvorio novi centar za modernizaciju i remontovanje helikoptera „Mi“, ističući da je i Srbija zainteresovana za to.

„Sve ide u pravcu da to vrlo brzo zaživi. Prvo će to biti jedan mali regionalni centar, koji bi trebalo da izraste kasnije u veliki moderan centar za celu Jugoistočnu Evropu“, rekao je Đorđević.

I vojni analitičar Miroslav Lazanski podseća da priča o osnivanju remontnog centra za ruske helikoptere u Srbiji traje već godinu i po dana, pošto veliki broj istočnoevropskih vojski koristi ruske helikoptere, uključujući i neke zemlje NATO-a. Lazanski napominje da bi za takav posao mogao da se osposobi srpski vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“. Pitanje je, međutim, kaže Lazanski, koliko smo mi sposobni za tako nešto.

„Šta je problem ’Mome Stanojlovića‘? Problem je što su linearno u penziju slati najbolji kadrovi. I inženjeri, i visokokvalifikovani majstori i tehničari, a vi stručnjake za remont aviona i helikoptera ne možete da stvorite za godinu, dve ili tri. To ne mogu da rade klinci, oni mogu da rade neke osnovne poslove, ali to moraju da budu visokokvalifikovani majstori. A mi smo ih slali u penziju onako, đuture, i onda je ’Moma‘ došao u situaciju da remontuje jedan avion ili dva helikoptera godišnje, što je katastrofa“, kaže Lazanski.

Da li će okolne zemlje, ali i Poljska, Mađarska, Češka i druge zemlje koje u svom naoružanju imaju ruske helikoptere, pristati da remontuju svoje helikoptere u Srbiji zavisi, kaže Lazanski, od naših kapaciteta, brzine i kvaliteta remonta i da li će Rusi pristati da nam daju tu vrstu licence.

„Rusi ne daju svakome da remontuje. Ako je helikopter proizveden u Rusiji, onda je Rus taj koji daje odobrenje koji remontni zavod može da ga remontuje. Ne može kako se kome svidi“, zaključuje Lazanski.

Srbija ima dobro poznate kapacitete, jer su još u vreme SFRJ naši zavodi bili ovlašćeni za remontovanje svih tipova ruskih helikoptera, kaže vojni analitičar Andrija Mlakar.

Ministrova izjava samo je potvrda našeg znanja i iskustva, dodaje Mlakar, ali i on napominje da danas Srbiji nedostaje odgovarajući profesionalni stručni kadar.

„To je ono što u početku može usloviti probleme, jer je za školovanje mehaničara potrebno dve do tri godine. Ali što se tiče regionalnog centra, to je značajan pomak, jer u regionu imamo veliki broj zemalja koje, iako su članice NATO-a, i dalje koriste ruske helikoptere u svom naoružanju“, objašnjava Mlakar.

Tržište za regionalni remontni centar, kaže Mlakar, postoji.

„Tri članice NATO-a poseduju ruske helikoptere — Bugarska, Hrvatska i Češka. Hrvatska ima osam neoperativnih helikoptera. Priča da će uskoro stići američki transportni helikopteri izgleda da je na mnogo dalekom štapu i već se polemiše gde bi ruski helikopteri mogli da se održavaju. S obzirom da smo mi u tom segmentu najbolji, mislim da bi bilo najbolje da se to ovde obavi. Da li će to Hrvati prihvatiti, ostaje da se vidi“, kaže Mlakar.

I analitičar Aleksandar Radić podseća da je u doba SFRJ zavod „Moma Stanojlović“ remontovao ruske helikoptere, a poslednji ciklus remonta helikoptera u tom zavodu završen je prošle dekade. Otvoreno je pitanje šta dalje, kaže Radić, ima li osnove za nastavak remonta zato što su dva helikoptera Mi-17, od kojih je jedan uništen u nesreći, remontovani delom kod nas, a delom u Rusiji.

„Otvoreno je pitanje i da li je u Srbiji svrsishodno otvoriti remontnu liniju — ne centar, to je pretenciozan naziv —zato što govorimo o zavodu koji radi i na drugoj tehnici, jer u ovom trenutku brojno stanje tehnike u RV je jedan helikopter Mi-17, kome bi bio potreban remont u dogledno vreme, a dva nova helikoptera su tek prošle godine uvedena u naoružanje i dugo je do njihovog prvog remonta“, objašnjava Radić.

Prema njegovom mišljenju, unutar regiona vrata su zatvorena kad je reč o remontu helikoptera u Srbiji.

„Nekoliko članica NATO-a koristi helikoptere porodice ’Mi‘, ali zbog činjenice da su unutar saveza definisana pravila igre oko korišćenja, naravno da zavod koji se nalazi u nekoj od članica NATO-a ima veliku prednost u dolasku do tog tržišta. U našem regionu, Hrvatska ne pokazuje ni najmanju želju da remontuje helikoptere u Srbiji, Makedonija je dobila pre neki dan dva helikoptera remontovana u Litvaniji, a sada tiho bez obaveštavanja javnosti preduzima obnovu resursa u Ukrajini. BiH se do sada oslanjala takođe na podršku ukrajinskih zavoda. Sve u svemu, da bi ozbiljno moglo da se priča o pokretanju remontne linije u Beogradu, prvo mora da bude jasno gde se vidi tržište“, kaže Radić.

Prema njegovom mišljenju, domaće tržište ne postoji, regionalno tržište takođe ne postoji, i potrebno je definisati da li Rusija podrazumeva da sa otvaranjem remontne linije predaje Srbiji deo tržišta ili se, kako Radić kaže, radi o frazama sa naslovnih strana tabloida.

Hrvatska se, prema njegovima rečima, takođe hvalila da, kada se normalizuju odnosi između Zapada i Rusije, može da formira remontni centar na svom terenu. Hrvatska već ima centar za obuku za pilote ruskih helikoptera za zemlje Centralne Evrope, a remontne zavode za ruske helikoptere imaju, pored Litvanije, i Češka, Poljska, Slovačka. Radić misli da bi trebalo sa mnogo opreza govoriti o tome koji je potencijalni prostor na kome mogu da se pronađu ugovori za remont u Batajnici.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike