U trendu

Na klimatskom samitu UN pokrenut plan G7 „Globalni štit“

ŠARM EL ŠEIK – Na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP27 danas je pokrenut plan Grupe 7 (G7) pod nazivom Globalni štit radi obezbeđenja sredstava za zemlje koje trpe klimatske katastrofe, mada neki učesnici dovode u pitanje efikasnost planirane šeme.

Plan, koji koordiniraju Nemačka kao predsedavajući G7 i grupa V20 klimatski ranjivih zemalja, ima za cilj brzo obezbeđivanje sredstava za realizaciju unapred ugovorenog osiguranja i za finansiranje zaštite od katastrofa kao što su poplave, suše i uragani, kada do njih dođe, prenosi Rojters.

Globalni štit, uz sredstva Nemačke od 170 miliona evra (175,17 miliona dolara) i još 40 miliona evra od drugih donatora, uključujući Dansku i Irsku, u narednih nekoliko meseci treba da se razvije u podršku koja će biti podeljena zemljama kao što su Pakistan, Gana, Fidži i Senegal, za pomoć kada ih zadese klimatske katastrofe.

Neke zemlje i aktivisti su, međutim, oprezni jer strahuju da će ovaj plan podriti napore da se postigne suštinski dogovor o finansijskoj pomoći za tzv. „gubitak i šetu“, odnosno za, kako kaže UN, nepopravljivu štetu nanetu globalnim zagrevanjem.

Nemačka ministarka za razvoj Svenja Šulce rekla je da Globalni štit ima za cilj da dopuni, a ne da zameni napredak dogovora o „gubitku i šteti“.

„Ovde se ne radi o vrsti taktike da se izbegnu formalni pregovori o aranžmanima za finansiranje gubitaka i štete. Globalni štit nije jedno i jedino rešenje za gubitke i štete. Zacelo ne. Potreban nam je širok spektar rešenja“, naglasila je Šulce.

Neka istraživanja pokazuju da bi do 2030. godine ugrožene zemlje mogle da se suoče sa gubicima i štetama povezanim s klimom u iznosu od 580 milijardi dolara godišnje.

Ministar finansija Gane Ken Ofori-Ata, koji predsedava grupom V20 ugroženih zemalja, ocenio je da je pokretanje Globalnog štirta „davno zakasnlo“.

S druge strane, neke ranjive zemlje dovele su u pitanje fokus ovog plana na osiguranje, navodeći da premije osiguranja dodaju još jedan trošak državama koje su ionako u škripcu s novcem, a koje imaju niske emisije ugljenika i najmanje doprinose uzrocima klimatskih promena.

„Još nismo ubeđeni (da je ovo dobra šema), posebno elementi vezani za osiguranje. Korišćenje osiguranja je metoda u kojoj žrtva plaća, na početku samo u ratama“, rekao je za Rojters Avinaš Persaud, specijalni izaslanik za klimatske finansije premijerke Barbadosa Mie Motli, dodajući da finansiranje gubitaka i štete treba da bude zasnovano na grantovima.

Za sada se ne zna koliko bi sredstava iz najavljenog Globalnog štita bilo u obliku grantova.

Mihai Robertson, pregovarač Alijanse malih ostrvskih država, koji poziva na stvaranje novog fonda UN za gubitke i štete u pregovorima ove sedmice, kaže da bi čak i subvencionisane premije osiguranja omogućile osiguravajućim kompanijama u bogatim zemljama da profitiraju na patnji siromašnih i ranjivih nacija.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar