U trendu

Na majsku inflaciju uticale cene hrane, proizvoda i energenat

BEOGRAD – Međugodišnja inflacija u maju iznosila je 10,4 odsto (u odnosu na isti mesec 2021), a na mesečni rast inflacije od 1,2 odsto u odnosu na april, slično prethodnih meseci, najviše su uticale cene prerađene hrane, proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije i cene energenata, saopštila je danas NBS.

Podsećanja radi, bazna inflacija je indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta.

Inflacija je u maju na mesečnom nivou, prema podacima Republičkog zavoda za statitisku, iznosila 1,2 odsto, što je nešto niže od njenog ostvarenja iz prethodnog meseca.

Kada je reč o međugodišnjoj inflaciji, ona je u maju iznosila 10,4 odsto, što je u najvećoj meri u skladu sa očekivanjima NBS iznetim u majskom izveštaju o inflaciji.

Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u maju iznosio je 2,3 odsto, što je nešto veći rast u odnosu na njihovu dinamiku od početka godine.

Ubrzanje je u najvećoj meri vođeno snažnim rastom svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, energenata, kao i ostalih industrijskih sirovina, koje imaju značajno učešće u formiranju maloprodajnih cena prerađene hrane (papirna, kartonska i plastična ambalaža, troškovi transporta).

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u maju bile više za 13,5 odsto.

S druge strane, cene neprerađene hrane su prvi put od početka godine u maju zabeležile mesečni pad koji je iznosio 0,6 odsto, vođen sezonski uobičajenim pojeftinjenjem svežeg povrća od 7,1 odsto.

Na međugodišnjem nivou, cene neprerađene hrane su usporile rast na 21,1 odsto, u odnosu na 24,6 odsto iz aprila.

Cene energenata su na mesečnom nivou u maju povećane za 2,1 odsto.

Njihovo kretanje je najvećim delom bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, čiji je rast u maju iznosio 3,7 odsto.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i u maju, drugi mesec za redom, iznosio je 1,0 odsto, što bi moglo da ukaže na nešto snažnije prelivanje troškovnih pritisaka u odnosu na prvo tromesečje.

Ipak, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u maju je iznosila 6,3 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja.

Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja avgusta 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao i odluka o ograničavanju cena pojedinih životnih namirnica.

Prema projekciji NBS iz majskog Izveštaja o inflaciji, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša), inflacija bi, nakon dostizanja maksimuma u junu i julu, u ostatku ove godine trebalo da ima opadajuću putanju.

U granice inflacionog cilja (3±1,5 odsto), inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije, navedeno je u saopštenju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar