BEOGRAD – Cena evropske BRENT nafte je dostigla novi rekord na berzi, od 113,5 dolara po barelu, a profesor ekonomije FEFA fakulteta u Beogradu Goran Radosaljević kaže da će zbog velikog poremećaja na svetskom tržištu usled smanjene ponude ruske nafte i Srbija imati poteškoće, ali da će zbog dobrih odnosa sa Rusijom bar na kratko biti pošteđena velikog skoka cena.
Komentarišući najvišu cenu američke VTI nafte koja je dostigla oko 110 dolara za barel što je najviše od 2013. godine i BRENT nafte koja je najskuplja od 2014, Radosavljević za Tanjug kaže da je do toga došlo zato što na svetskom tržištu polako nestaje ruske nafte.
Objašnjava da je Rusija je plasirala oko 10 odsto sirove nafte na dnevnom nivou i da sada trgovci i veliki trejderi nafte beže od ruske nafte ili su u nemogućnosti da je nabave ili plate.
„Zbog toga dolazi do nedostatka sirove nafte na tržištu i došlo je do skoka cena. Na svetskom tržištu se dnevn potroši oko 100 miliona barela dnevno, a Rusija prozivodi 10 do 12 miliona, cena je danas ekspresno porasla i BRENT nafta je trenutno 113,5 dolara za barel, a američka nafta nešto niže, ako se nastavi biće jako visok skok cena“, naveo je Radosavljević za Tanjug.
Dodaje da je Međunarodna agencija za energetiku sa svih 31 članicom, koja upravlja strateškim rezervama, donela odluku da pusti na tržište 60 miliona barela nafte, od čega bi pola trebalo SAD da pusti kako bi ublažila nedostatak ruske nafte na tržištu.
Kako je rekao, Evropa ima rezerve nafte za oko 90 dana, pa bi ako bi se to racionalno koristilo mogla da traje oko šest meseci i da se tržište stabilizuje tim rezervama.
Nakon toga je, ipak, sve otvoreno, dodao je Radosavljević.
„Problem je što ne postoji u krakom roku nijedan proizvođač koji može da nadoknadi pad ponude ruske nafte na tržištu“, naglasio je on.
Kaže da će se videti stav OPEK-a, ali da se prema prvim izjavama Saudijske Arabije vidi da će ona poštovati OPEK plus dogovor koji kaže da neće biti nekog većeg povećanja proizvodnje i da se to neće menjati.
„Možda će SAD i Saudijska Arabija koji su najveći proizvođači pored Rusije moći da plasiraju određene količine i od toga će zavisiti dokle će ići cena nafte, a može vrlo visoko. Ovo je nesvakidašnji događaj, pošto je Rusija jedan od tri najveća proizvođačca nafte“.
Očekuje da će u srednjem roku Rusija naći neke kanale prema Aziji i zaobići SWIFT bankarski platni promet i dodaje da će u kratkom roku cena verovatno rasti ako se nešto ne promeni sa rezervama koje će se pustiti na tržište.
Napominje da će sada i špekulanti ući na tržište i dodatno pumpati tu cenu, tako da će se videti kako će berza odreagovati, kao i da je sigurno da će cena nafte ići i preko 120 dolara za barel.
Na pitanje kakva je struktura nafte na domaćem tržištu, Radosavljević kaže da je oko 70 do 75 odsto iz domaće proizvodnje, kao i da NIS u svojoj rafineriji najčešće koristi naftu koju kupuje na tržištu, a koja je pre svega ruskog i kazahstanskog porekla.
Verovatno će trgovci od kojih NIS kupuje naftu direktno ili indirektno početi da beže od ruske nafte, dodaje Radosavljević.
To bi, dodaje, moglo da u kratkom roku dovede do određenih problema, pa bi ako ova situacija oko Ukrajine potraje i naša zemlja mogla da ima potencijalne probleme sa snabdevanjem.
Kaže da je slična situacijama i sa rafinerijama u regionu, u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj, koje takođe najviše koriste naftu tipu Ural koja dolazi iz Rusije i Kazahstana.
Radosavljević objašnjava da se i ta nafta uglavnom kupuje preko velikih posrednika kao što su „Vitol“, „Glenkor“ i drugi, koji će verovatno uspeti da nadomeste nedostatak ruske nafte, ali da da će to ići dosta teško.
Takođe, gledaće da zadovolje pre svega velika tržišta, dodaje on.
Radosavljević podseća da je kod nas trenutno zamrznuta cena benzina 95 na 171 dinar, a dizela na 179 dinara i navodi da će to početi usled povećanja cena nafte u svetu početi naftnim kompanijama u Srbiji da pravi probleme pošto će imati gubitke, ako ova situacija bude potrajala.
Tvrdi da Srbija ima rezerve nafte za oko 17 ili 18 dana i da će one možda u nekom trenutku morati da se koriste.
„Ako sve ovo potraje šest meseci ili godinu dana, očekuje nas veoma toplo leto što se tiče cene energenata“, smatra Radosavljević.
Na pitanje da li će Srbija bolje proći zbog strateškog partnerstva sa Rusijom, Radosavljević kaže da trenutno postoje određeni kanali pošto Srbija nije uvela sankcije Rusiji, kao i da bi u slučaju i nekih poremećaja u kratkom roku mogla da se napravi direktna kupovina od majke kompanije NIS-a ili od drugih povezanih kompanija iz Rusije.
„Ali, nafta mora da dođe do Srbije i da prođe kroz neke teritorije koje su zabranile promet robe i usluge između Evrope i Rusije. Srbija ima prijateljske odnose i ima kompaniju iz Rusije, ali će će i ona imati poteškoće i Evropa će na sve načine pokušati da spreči dotok ruske robe u Evropu, direktno ili indirketno, šsto će i nas pogoditi“, naveo je Radosavljević.
Kaže da kompanije već traže neke druge načine kako da dođu do robe i prepostavlja da ćemo bar u nekom kratkom roku biti zaobiđeni ovog ogromnog rasta cena na tržištu.
Jer da nije zamrznuta cena, verovatno bismo imali sada 200 dinara za litar dizela na benzinskim stanicama.
Kada je reč o rekordnoj ceni gasa koja je danas dostigla na berzi skoro 2.230 dolara za 1.000 kubnih metara, Radosavljević kaže da je ta cena gasa specifična i odnosi se samo na Evropu, pošto na primer u Japanu i Kanadi nije porasla.
„Pošto će doći do nemogućnosti dovoljnih isporuka gasa iz Rusije u Evropu, a imamo i proglašenje bankrota kompanije koja vodi Severni tok 2, to će svakako uticati na rast cena“.
Dodaje da se zima polako zavšava i da je to olakšavajuća okolnost, ali da će svakako najviše trpeti industrija u čitavoj Evropi, ali i kod nas.
Napominje da mnoge zemlje, kao i Srbiju, očekuju pregovori oko novih dugoročnih aranžmana sa Rusijom, ali da se otvara pitanje da li će taj gas moći da stigne iz Rusije i ako se ti sporazumi postignu.
Dodaje da gas u Srbiju stiže iz dva pravca, oba kroz EU koja može da zabrani ruski gas preko njene teritorije.
Radosavljević ističe da se mnogo više plaši nestašice gasa ako ova sitaucija potraje do sledeće grejne sezone.
Kaže da kod nas i u većem delu Evrope ne postoji brza alternativa za ruski gas i očekuje da će Evropa u tom pravcu i razmišljati kada bude donosila neke odluke po tom pitanju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com