NALED: Čak 70 posto frilensera spremno da plaća porez

BEOGRAD – Čak 70 posto frilensera spremno je da plaća poreze i doprinose za svoj rad, a kao ključne probleme sa kojima se suočavaju vide visoku stopu oporezivanja, neodgovarajući zakonski okvir i nedovoljno jasne instrukcije za obračunavanje poreskih obaveza.

Prema istraživanju, koje je na uzorku od 480 ispitanika u novembru sproveo NALED, zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, frilenseri kažu da u proseku prihoduju 1.085 evra mesečno, a od te sume bi za porez i doprinose izdvojili najviše 110 evra ili do 12 procenata.

Više ne bi platili ni kada bi uz puno osiguranje imali legalan status i kreditni potencijal, navodi se u tekstu objavljenom u NALED-ovo novom biltenu.

Interesantno je i da bi petina za poreske obaveze dala manje od 3.000 dinara, od kojih većina i manje od jedne hiljadarke.

„Polovina frilensera bi poreze i doprinose plaćala samo tokom perioda kada rade, što im poreski sistem i omogućava. Postoji i deo, oko 31 posto obveznika, koji su rekli da ne bi yyeleli da plaćaju poreze, a kao razloge navode visok nivo poreza, nestalne prihode i nepoverenje u institucije“, kaže Igor Lončarević, potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG.

Dodaje da frilenseri, takođe, žele da dobiju nešto zauzvrat.

„To nam puno govori o nivou poreske kulture u našoj zemlji i nepoznavanju poreza, koji su nenamenski prihodi drtžave i za njihovo plaćanje se nigde u svetu ne dobija konkretna protivusluga već se novac ulaže u zajedničke potrebe kao što su zdravstvo, prosveta, infrastruktura i drugo“, ističe Lončarević.

Na nedavnom panelu o jačanju poreske kulture, održanom u organizaciji NALED-a i uz podršku KPMG-a i Nemačke razvojne saradnje, učesnici su se saglasili da će negativan odnos prema plaćanju poreza građani uvek pravdati sumnjom da država nedovoljno dobro i transparentno troši novac poreskih obveznika.

„S jedne strane, treba jačati poverenje u sistem i raditi na edukaciji, naročito mladih ljudi, kako bi bili upućeni u svoje zakonske obaveze. Isto tako, Poreska uprava treba blagovremeno da signalizira ljudima da država ima uvid u sva njihova primanja i da se plaćanje poreza ne može lako izbeći“, navodi Lončarević.

Podaci ukazuju i da za mnoge frilensere to nije dopunski već praktično stalan posao. Za četiri od pet ispitanika su ovo jedini izvori prihoda, 74 odsto njih radi taj posao tokom cele godine, a četvrtina oko 40 sati nedeljno, što je puna radna nedelja.

Ipak, tri četvrtine ne bi želele da frilensing zamene angažmanom sa punim radnim vremenom i ugovorom o radu.

Prema rezultatima istraživanju, prosečan frilenser je fakultetski obrazovan muškarac koji ima između 20 i 40 godina. Najviše se bave programiranjem i pružanjem IT usluga (21%), držanjem onlajn časova (18%), kao i poslovima grafičkog dizajna, veb dizajna ili 3D dizajna i modeliranja.

Anketa o frilenserima predstavlja osnovu za izradu analize o fleksibilnim oblicima radnog angažovanja u Srbiji, koja će skenirati trenutno stanje, prepreke u regulativi i praksi i definisati moguće pravce reforme i preporuke za uvođenje ovih oblika rada u legalne tokove. Analizu priprema NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.