NALED: Sve neporeske dažbine upisati u registar
BEOGRAD – Reforma sistema naplate neporeskih dažbina je neophodna kako bi privreda i građani znali koje namete plaćaju i zašto ih plaćaju, a kao ključno rešenje za problem velikog broja nameta i nepredvidivosti uvodenja novih, jeste formiranje javnog registra neporeskih dažbina.
To je rečeno danas na okruglom stolu u NALED-u okviru kampanje Mesec parafiskala „Zajedno za transparentan sistem neporeskih dažbina“ na kome su predstavljeni predlozi za reformu neporeskih nameta i mogući načini za povećanje transparentnosti obračuna i naplate republičkih i lokalnih dažbina.
Republičke neporeske dažbine propisane su u gotovo 500 zakona i podzakonskih akata, slično je i na nivou gradova i opština, jer su lokalni nameti propisani u više od 400 odluka, a kako su naveli učesnici okruglog stola, analizom zakonskih i podazkonskih akata došlo se do cifre 1.200 različitih neporeskih dažbina samo na republičkom nivou.
Direktorka korporativnih poslova u KPMG Beograd i profesorka na FEFA fakultetu Milica Bisić kaže da je u ovom trenutku nemoguće tačno prebrojati koliko ima neporeskih dažbina i da je herojski poduhvat pokušaj da se sve one evidentiraju.
„Neprebrojivo je mnogo različitih dažbina koje su možda taksa, možda naknade, i građani i privreda teško mogu da se snađu u takvoj jednoj šumi propisa“, rekla je Bisić.
Navela je da je jedan od razloga za njihovu neprepoznatljivost i neizvesnost koliko tačno koštaju to što se oni dodatno kriju pod različitim drugim imenima i često se dešava da se zovu cena, troškovi, naknada ili nadoknada.
Problem je, kaže, što deo dažbina i prihodi koji se od njih ostvaruju ne evidentiraju kroz trezor Srbije.
„To znači da ni samo Ministarstvo finansija i vlada ne znaju tačno koliko je tih sredstava naplaćeno, a sami tim i teško mogu da kontrolišu i obim naplate i korišćenje tih sredstava“, rekla je Bisić.
Smatra da je dobro rešenje da se za početak sve neporeske dažbine, naknade i takse, popišu, definišu i unesu u javni registar koji bi bio lako dostupan i pretraživ obveznicima plaćanja, a u kome bi bile sve neporeske dažbine.
Navela je da bi izmenama Zakona o budžetskom sistemu trebalo definisati uspostavljanje takvog registra, za čije je funkcionisanje potrebno obezbediti odgovarajuće IT rešenje.
Bisić kaže da bi u registar trebalo najpre da se unesu takse na republičkom i lokalnom novou za koje navodi da su i najbrojnije, a da bi za njegovo uspostavljanje bilo potrebno od šest meseci do godinu dana.
Menadžerka NALED-a Jelena Rančić iz NALED-a rekla je da je analiza i popis administrativnih taksi u 15 lokalnih samoprava pokazala da se njihovi iznosi razlikuju od opštine do opštine.
„Konkretan iznos takse za zahtev varira od 20 dinara do čak 300 dinara u pojedinim jedinicama lokalne samouprave“, rekla je Rančić i navela da to ukazuje na nepostojanja jedinstvenog kriterijuma za utvrđivanje njihovog iznosa.
Kampanju „Mesec parafiskala“ su pokrenuli Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda koji finansira Americka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.