U trendu

Narod i traktori na selu sve stariji, posed sve krupniji

BEOGRAD – U srpskoj poljoprivrede pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora, trendovi su koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević u izjavi za Tanjug ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

„Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta“, kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u Srbiji prosek površine po gazdinstvu je duplo manje – 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

„Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda“, kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina – pre svega traktora.

„Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje“, kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine između 16 i 18 posto BDP-a

„To pokazuje ogroman značaj celog sektora, jer su u Srbiji resursi, pre svega obradivo zemljište veliki – najveći na Balkanu“, konstatuje Kovačević.

Regionalno gledano posle Vojvodine najvitalniji uspešniji u poljoprivredi je region Šumadija i Zapadna Srbija a nešto slabije Istočna i Južna Srbija pre svega zbog pražnjenja sela.

„Ne može se reći da nas je nešto iznenadilo, trendovi kao naši su prisutni na Zapadnom Balkanu, u državama koje su nastale posle raspada Jugoslavije – dakle svuda je to isto“, kaže Kovačević i dodaje da je anketa dala mnoštvo podataka pa je sačinjeno nekoliko velikih studija koje su uradili profesori sa agronomskih fakulteta, matematičkog i ekonomskog koje je objavio RZS.

Anketu o strukturi privrednih gazdinstava programirala je Evropska unija u čijim zemljama članicama se već nekoliko godi sprovodi dok je u Srbiji ona novina.

Obuhvatila je 120.000 gazdinstava, pri čemu oko 1.500 pravnih lica ostalo individualna ili porodična poljoprivredna gazdinstva.

(Tanjug)

Napišite komentar