U trendu

NBS: Budzet za 2022. doprinosi privrednom rastu, investicijama

BEOGRAD – Predlog budžeta za 2022. godinu zasnovan je na realističnim makroekonomskim pretpostavkama i projekcijama, a sa opreznim pristupom i fiskalnim planom čuva se dobra fiskalna pozicija zemlje, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Govoreći na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Tabaković je istakla da ovaj budžet ostavlja dovoljno prostora za svođenje na najmanju moguću meru efekata koji mogu da proisteknu iz nepovoljnijeg toka pandemije od očekivanog.

„Istovremeno, smatramo da fiskalni plan za narednu godinu doprinosi ubrzanju privrednog rasta, povećanju investicija i konkurentnosti, kao i rastu zaposlenosti i standarda stanovništva“, rekla je Tabaković.

Istakla je da makroekonomski okvir na osnovu kojeg je urađen fiskalni plan za narednu godinu NBS smatra realnim, u meri u kojoj je to, navodi, moguće, a imajući u vidu rizike koji već duže vreme dolaze iz međunarodnog okruženja.

Tabaković je dodala da su projekcije i korišćene pretpostavke iste ili vrlo bliske projekcijama i pretpostavkama Narodne banke Srbije.

Ističe da je realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2022. projektovan na nivou od 4,5 odsto, što je, dodaje, u skladu s projekcijama NBS.

„Narodna banka Srbije ocenjuje da će realni rast bruto domaćeg proizvoda sledeće godine biti u rasponu od četiri do pet odsto, uz centralnu projekciju koja iznosi 4,5 odsto. Posmatrano s rashodne strane, procenjujemo da će rast biti vođen fiksnim investicijama i finalnom potrošnjom“, rekla je Tabaković.

NBS, dodaje, ocenjuje i da se predloženim merama na adekvatan način koristi fiskalni prostor i obezbeđuje odgovarajući balans između razvojne i socijalne komponente budžeta.

Posmatrano iz ugla izvora i održivosti privrednog rasta, NBS, dodaje, ocenjuje da su mere odmerene tako da doprinose postepenom smanjenju deficita i duga države, uz očuvanje visokog nivoa kapitalnih investicija.

„Osim što svakako podržavamo smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda i javnog duga na nivo ispod 57 odsto bruto domaćeg proizvoda, smatramo da je ponovo primenjen princip konzervativnosti u planiranju poreskih i neporeskih prihoda, što je sa stanovišta centralne banke uvek poželjno“, rekla je Tabaković.

NBS, dodaje, izuzetno pozitivnim ocenjuje i to što je planiran dalji rast standarda stanovništva, uz uvažavanje principa rasta na održivim osnovama.

„Povećanje plata u javnom sektoru i penzija biće značajno, ali će viši rast nominalnog bruto domaćeg proizvoda omogućiti smanjenje njihovog učešća u njemu i time otvoriti dodatni prostor za rast investicija“, navela je Tabaković.

Pozitivno, kaže, NBS ocenjuje i razvojnu komponentu budžeta, što potvrđuje planirani iznos kapitalnih rashoda od preko 405 milijardi dinara.

„S kapitalnim rashodima i na ostalim nivoima države, na nivou opšte države oni će ponovo premašiti nivo od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda. Moram da konstatujem da nivo kapitalnih rashoda opšte države od preko sedam odsto BDP-a trenutno ima retko koja zemlja u regionu srednje i jugoistočne Evrope“, rekla je Tabaković.

Ističe da takav nivo državnih investicija jača perspektive Srbije, a nivo ukupnih fiksnih investicija sledeće godine podiže na oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u narednim godinama i na nivo od oko 26 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Govoreći o inflaciji, Tabaković je navela da je NBS od oktobra prestali s nedeljnim organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je bankama obezbeđivala dinarsku likvidnost na rok od tri meseca po povoljnim uslovima.

„Od početka oktobra prosečnu ponderisanu repo stopu smo povećali za 19 baznih poena – na 0,3 odsto, uz povećanje iznosa viškova likvidnosti koje povlačimo putem repo aukcija. Time je naša reakcija u smeru zaoštravanja monetarne politike postepena i pažljivo odmerena, kako bi se uticalo na inflatorne pritiske, a istovremeno se čuvali povoljni uslovi finansiranja za privredu, građane i državu“, ukazala je Tabaković.

Iako, kaže, aktuelno kretanje inflacije ocenjuju kao privremeno, jasno je da ne osećaju inflaciju svi pođednako.

Ističe da s obzirom na to da je inflacija vođena rastom cena hrane i energenata, za čoveka koji na osnovne životne potrebe troši veći deo svog dohotka – inflacija je veća, i zbog toga, dodaje, država mora da razmišlja i o mehanizmu robnih rezervi, kao i o akciznoj politici.

Istovremeno, dodaje, stabilan devizni kurs dinara prema evru ostaje važan faktor stabilnosti bazne inflacije, koja je, kaže, očuvana na nivou nešto iznad dva odsto.

Tabaković je zaključila da srpska ekonomija raste, da se investicioni ciklus nastavlja, da zaposlenost i plate u privatnom sektoru nastavljaju da rastu, kao i da je devizni kurs dinara prema evru stabilan.

„Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, iznose 16,3 milijarde evra, a Narodna banka Srbije je, zaključno sa oktobrom, neto kupila gotovo milijardu evra na deviznom tržištu kako bismo sprečili prekomerno jačanje dinara“, rekla je Tabaković.

Ističe i da se priliv stranih investicija približava rekordnoj 2019. godini.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar