NBS: Deficit tekućeg računa prepolovljen za šest godina
BEOGRAD – Deficit tekućeg računa Srbije je za prethodnih šest godina prepolovljen i to sa oko 11 posto iz 2012. godine na između 5,0 i 6,0 posto koliko će iznositi ove godine prema projekcijama Narodne banke Srbije, kaže Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.
Ključan faktor smanjenja tekućeg deficita, navodi Trajković u izjavi za Tanjug, bio je rast izvoza roba i usluga, koji je u prethodnih šest godina povećan za skoro 10 milijardi evra.
„Jako je važno, međutim, što će taj deficit i ove, kao i u prethodne tri godine, biti više nego pokriven stranim direktnim investicijama“, naglašava Trajković.
Prema projekciji NBS, deficit tekućeg računa bi u tekućoj godini trebalo da iznosi 5,2 odsto BDP-a, s tim što „aktuelne tendencije pokazuju da postoji verovatnoća da bude nešto veći, pre svega kao rezultat investicionog ciklusa, odnosno pojačanog uvoza opreme i sirovina“, napominje on.
Na privremeno povećanje deficita utiče i rast svetskih cena nafte, na koji se, kako dodaje Trajković, donekle i računalo.
„Efekat cena nafte bio je najizraženiji prošle i ove godine, pri čemu je u toku prošle godine, rast svetske cene nafte doveo do povećanja tekućeg deficita za oko 0,6 procenata, dok bi ove godine taj efekat mogao da iznosi nekih 0,7 posto“, kaže Trajković.
Naredne godine bi, smatra, taj efekat trebalo da bude dosta niži, imajući u vidu aktuelno kretanje svetske cene nafte, kao i projekcije za narednu godinu.
Takođe ističe da, uzimajući u obzir projekciju za ovu godinu, kumulativna stopa privrednog rasta u Srbiji za protekle četiri godine iznosi skoro 12 procenata, pri čemu su fiksne investicije porasle za više od 30 odsto.
„U takvim uslovima je normalno da imate pojačan rast uvoza opreme, kao i pojačan rast uvoza sirovina, što se upavo i dogodilo u poslednje dve godine“, objašnjava Trajković.
Kada je reč o efektima privrednog rasta na popravljanje životnog standarda, navodi da je u poslednje četiri godine zabeležen rast zarada u privatnom sektoru od oko 20 procenata, i da imamo preko 200.000 ljudi više koji rade u privatnom sektoru u Srbiji nego što je to bio slučaj pre četiri godine.
„Pre četiri godine smo imali oko milion i 330 hiljada ljudi koji su formalno radili u privatnom sektoru, a danas je taj broj oko milion i 550 hiljada“, izjavio je on.
Očekuje da će se aktuelni model privrednog rasta nastaviti i u budućnosti, jer, kako naglašava, sve mere ekonomske politike, i fiskalne i monetarne, idu u tom smeru.
„Možemo da očekujemo dalji stabilan realni rast potrošnje stanovništva, ali takav rast potrošnje koji će biti nešto sporiji od rasta ukupnog bruto domaćeg proizvoda, što će omogućiti postepeni pad njenog učešća, i ostaviti više prostora za rast učešća investicija, što je za nas najvažnije u dugom roku“, zaključio je Trajković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.