NBS: Inflacija će ostati niska i stabilna i u narednom periodu

BEOGRAD – Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona.

Inflacija u Srbiji je osmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom, na niskom i stabilnom nivou, navodi Centralna banka, koja je objavila februarsko izdanje izveštaja o inflaciji.

Iako je nova projekcija, kako kažu, na nešto višem nivou u ovoj godini zbog rasta cena električne energije i naftnih derivata, uslovljenih rastom cene nafte na svetskom tržištu, i dalje se očekuje da će se inflacija u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona.

Gotovo cele protekle godine inflacija se kretala oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, to jest ispod centralne vrednosti projekcije koju je NBS izradila pre godinu dana i objavila u Izveštaju o inflaciji – februar 2020. Glavni razlog niže ostvarene inflacije jeste izbijanje pandemije.

„I u naredne dve godine očekujemo da će se inflacija kretati u donjoj polovini ciljanog raspona. Pritom, neznatno viša projektovana inflacija u 2021. godini u odnosu na prethodnu projekciju biće privremenog karaktera, s obzirom na to da se radi u najvećoj meri o jednokratnom efektu povećanja cene električne energije i očekivanom rastu cena naftnih derivata, što će biti posledica rasta svetske cene nafte“, rekla je guvernerka NBS Jogovanka Tabaković.

I u narednim godinama ne očekujemo veće pritiske na inflaciju, s obzirom na to da je realno očekivati da će bruto domaći proizvod rasti brže od potrošnje, što će, uz bazni efekat kod cena hrane i energenata, uticati na to da se inflacija u 2022. nađe na nižem nivou nego ove godine, navela je Tabaković.

NBS navodi da je u periodu od prethodnog izveštaja, inflatorni pritisci su ostali niski, a usporavanje međugodišnje inflacije na 1,3 odsto u decembru vođeno je, pre svega, nižim cenama neprerađene hrane – povrća i svežeg mesa.

Cene hrane, uz cene energenata, u najvećoj meri su odredile dinamiku inflacije unutar godine, koja je u proseku u 2020. iznosila 1,6 odsto.

Toliko je iznosila i prosečna bazna inflacija, koja je krajem godine blago ubrzala (na 2,1 odsto međugodišnje), usled rasta tražnje za proizvodima koji omogućavaju rad od kuće i medicinskim proizvodima.

Projektovano kretanje bazne inflacije na bazi modela ukazuje na to da će ona ostati niska i stabilna i u narednom periodu.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku u najvećoj meri se odnosi na kretanje svetske cene nafte i cene voća i povrća, a u srednjem roku na rizike iz međunarodnog okruženja – na brzinu oporavka zone evra, svetske cene primarnih proizvoda, kao i tokove kapitala prema zemljama u usponu.

„Rizici za ostvarenje projekcije delom se odnose i na brzinu oporavka domaće tražnje i kretanje domaćih regulisanih cena, pri čemu rizike ostvarenja projekcije inflacije, zajedno posmatrano, ocenjujemo kao simetrične“, navodi NBS.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.