NBS: Rast BDP-a ključan za smanjenje javnog duga

BEOGRAD – Povoljni uslovi finansiranja, uz snažan oporavak ekonomske aktivnosti u Srbiji i postepeno fiskalno prilagođavanje, biće ključni faktori stabilizacije, a potom i smanjenja učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, ocenjuje Narodna banka Srbije u februarskom Izveštaju o inflaciji.

Svi ekonomski pokazatelji, a pre svega učešće javnog duga u BDP-u, ostali su u održivim okvirima u 2020, uprkos obimnom paketu ekonomske podrške, navodi se u izeštaju i dodaje da je to od izuzetne važnosti za očuvanje povoljnih izgleda za stabilan privredni rast u srednjem roku.

Iz centralne banke podsećaju da je donošenje obimnog paketa ekonomske pomoći, uz povećane troškove obezbeđenja zdravstvene zaštite, uticalo na privremeno povećanje fiskalnog deficita na konsolidovanom nivou u 2020. na 8,0 posto BDP-a, i na rast javnog duga opšte države na 57,7 procenata BDP-a.

„Ipak, zahvaljujući boljoj realizaciji prihoda od očekivane, ostvaren je povoljniji rezultat od procena Ministarstva finansija datih u Fiskalnoj strategiji za 2021. s projekcijama za 2022. i 2023. godinu“, napominje NBS.

Posebno značajnim smatra nastavak rasta kapitalnih rashoda države, jer to doprinosi ubrzanoj realizaciji infrastrukturnih projekata i rastu proizvodnog potencijala.

„Jedan od trenutno najvećih izazova za nosioce ekonomskih politika jeste pronalaženje optimalne mere između kratkoročne podrške zdravlju ljudi i ekonomiji, s jedne strane, i obezbeđenja srednjoročne održivosti javnih finansija, s druge strane“, primećuje guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Ističe u tom kontekstu da je važna pažljiva procena fiskalnog prostora i njegovo optimalno korišćenje kako bi se izbeglo prerano pooštravanje fiskalne politike u kasnijem periodu.

„U tom svetlu posmatramo nedavno najavljen još jedan paket ekonomske podrške države privredi i stanovništvu, koji će omogućiti još brži oporavak privrede Srbije. Smatramo da fiskalni prostor za dodatne mere postoji, jer one ne narušavaju održivost javnih finansija niti makroekonomsku stabilnost“, kaže Tabaković.

U izveštaju se takođe navodi da je NBS nizom mera, od ublažavanje monetarne politike, preko moratorijuma na optlatu kredita do pružanja jeftine dinarske likvidnosti bankama, omogućila nastavak rasta kreditne aktivnosti i oporavak privrede od posledica krize izazvane pandemijom.

Precizira se da je u 2020. kreditna aktivnost porasla za gotovo 10 posto, što je treća uzastopna godina rasta.

Pored toga, dodaje se da je domaće tržište rada izbeglo teže posledice krize zahvaljujući pravovremenoj i značajnoj ekonomskoj podršci, koja je bila usmerena na obezbeđenje potrebne likvidnosti preduzećima i očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, pri čemu je stopa zaposlenosti očuvana na pretkriznom nivou, uz dalji pad stope nezaposlenosti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.