U trendu

NBS: Ukupna štednja dostigla 14,3 milijarde evra

BEOGRAD – Ukupna dinarska i devizna štednja u bankama koje posluju u Srbiji krajem septembra dostigla iznos od 14,3 milijardi evra, saopšteno je danas iz Narodne banke Srbije (NBS).

„Zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, Srbija je tokom svetske krize izazvane pandemijom i sukobom u Ukrajini uspešno očuvala makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost, prvenstveno zahvaljujući sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera“, navodi se u saopštenju povodom Svetskog dana štednje 31. oktobra.

NBS navodi i da značaj akumulirane štednje posebno dolazi do izražaja u uslovima velike neizvesnosti, poput aktuelne globalne krize koja je rezultat geopolitičkih faktora, energetske krize i rasta inflacije koja je u septembru iznosila 14 procenata.

„U takvim okolnostima, do sada ostvarena štednja predstavlja dodatak tekućim primanjima koji delom pokriva rast životnih troškova, dok eventualna buduća štednja predstavlja osnov za stabilniji i izvesniji naredni period. Dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu i u ovakvim okolnostima, što je pokazatelj očuvanog poverenja građana u domaću valutu i finansijski sistem“, ističe se u saopštenju.

Kaže se da je u poslednjih deset godina dinarska štednja povećana gotovo pet puta i krajem septembra 2022. godine dostigla je 88,2 milijarde dinara, uz rast broja dugoročnih depozita.

Dodaje se da je u istom desetogodišnjem periodu devizna štednja rasla umerenijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju i da je povćana je za oko 70 odsto, sa 7,9 milijardi evra septembra 2012. na 13,5 milijardi evra u septembru 2022. godine.

NBS navodi da je analizom utvrdila kako je za poslednjih deset godina održan trend veće isplativosti štednje u dinarima, nego u devizama.

„Relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti u poređenju sa deviznom štednjom, neoporezivanje kamate na dinarsku štednju, a prvenstveno postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost, rezultirali su većom isplativošću dinarske štednje“, zaključuje NBS.

Naveden je primer da je dinarska štednja oročena na godinu dana tokom proteklih deset godina bila isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperiodam jer je štediša koji je od septembra 2021. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio u septembru ove godine oko 1.500 dinara više od štediše koji je u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

„Stimulisanje procesa dinarizacije u narednom periodu ostaje jedan od primarnih zadataka Narodne banke Srbije, a u skladu s tim i podsticanje štednje u domaćoj valuti, kao i isticanje njene veće isplativosti u poređenju s deviznom štednjom“, naglašava se u analizi kabineta guvernera NBS-a.

NBS ističe da od maja, sa ponovnim delovanjem faktora ka jačanju dinara kupovinom deviza, centralna banka dodatno povećava devizne rezerve zemlje.

Precizira se da su one krajem septembra premašile nivo s početka godine i iznosile su 16,5 milijardi evra, što je značajno više od nivoa propisanog brojnim kriterijumima kojima se meri njihova adekvatnost.

Napominje se da je inflacija u Srbiji, u skladu sa globalnim kretanjima, nastavila da se kreće uzlaznom putanjom, i da je u septembru ove godine dostigla nivo od 14 procenata.

„Na ovakvo kretanje inflacije uticala je, pre svega, uvezena inflacija i faktori na strani ponude na koje monetarna politika nema uticaja, ili je on veoma ograničen, odnosno porast svetskih cena hrane i energenata, kao i zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije“, napominje su u saopštenju kabineta guvernera NBS-a.

Navodi se da NBS utiče na ograničavanje inflatornog delovanja faktora na strani tražnje i sekundarne efekte rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja, tako što postepeno i kontinuirano pooštrava domaće monetarne uslove, najpre povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra prošle godine, a od aprila i povećanjem referentne stope za tri procentna poena, na aktuelnih 4,0 odsto.

„Dodatnom ublažavanju inflatornih pritisaka, ali i očuvanju opšte finansijske i ekonomske stabilnosti značajno doprinosimo očuvanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Time smo ograničili efekat prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene. Zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa, bazna inflacija, kada se isključe cena hrane, energije, alkohola i cigareta, je znatno niža od ukupne inflacije i od inflacije zemalja u okruženju“, navodi se u saopštenju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar