Negre: Javno privatno partnerstvo na ZB ima potencijala
BEOGRAD – U zemljama regiona poslednjih godina postoje projekti javno-privatnog partnerstva, ali ih je malo, poručila je direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre i istakla da u tom sektoru postoji potencijal za razvoj.
Negre je na drugoj srpskoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu u Beogradu rekla da su su problemi u ovoj oblasti u zemljama Zapadnog Balkana slični evropskim, ali su dublji i složeniji zbog karakteristika regiona.
Istakla je, između ostalog, da je motivacija za JPP nejasna ili loše iskomunicirana, odnosno da je javnost slabo razume, te da zato kritikuje projekte i dodala da su ponekad nedovoljni dokazi da su odabrani zdravi projekti.
„Korišćenje savetnika doprinosi realizaciji, ali to nije garancija da ćete zatvoriti finansijsku konstrukciju“, rekla je Negre i dodala da je uključivanje stranih finansijskih institucija dobro rešenje, ali ne garantuje uspeh ako projekat nije dobar.
Primetila je i da postoji veliki broj samoinicijativnih ponuda iz privatnog sektora i da ponekad to ne donosi adekvatnu vrednost za potrošen novac.
Preporuka za dalje unapređenje sektora JPP je, poručila je Negre, da se radi na razvijanju pojedinačnih nacionalnih politika za modele ovih partnerstava, da se poboljša organizacija nacionalnih jedinica u ovoj oblasti, usklade nacionalna zakonodavstva o javnim nabavkama sa regulativom EU.
Ona je predložila i da na nacionalnim i regionalnim forumima javni službenici za JPP razmenjuju iskustva i prakse, kao i da se standardizuju uslovi ugovora o JPP, odnosno da se kroz prethodne analize pokaže vrednost koja se dobija za potrošen novac.
Govorila je i o nekim neuspešnim projektima javno-privatnog partnerstva u Evropi, pre svega u sektoru putne infrastrukture, skupim koncesijama u Španiji i Portugaliji, ali i o ugovoru o koncesiji za auto-put Horgoš-Požega, koji je svojevremeno najpre potpisan, potom raskinut, pa je taj slučaj završio na pravnoj arbitraži.
Nisu, dodaje, poznati gubici dugačckog porcesa oko koncesije za auto-put Horgoš-Požega, za koju kaže da je primer i nudi iskustvo kako treba dobro razmisliti pre nego što se upusti u tako zahtevne javne nabavke i kako treba adekvatno planirati infrastrukturu.
Zbog tih neuspešnih primera istakla je da je važna i edukacija javnog sektora kako bi se na vreme sagledao ceo planirani projekat i njegova osnovanost.
Na nivou zemalja EU, navodi Negre, koncesije su u opadanju, a u 80 odsto slučajeva zastupljeni su modeli u kojima država plaća u potpunosti ili delimično naknade privatnom partner.
Istakla je da su pre ulaska u javno-privatno partnerstvo neophodna analiza i procena opravdanosti projekta i ispričala da je Francuska u jednom periodu, sve do pre dve godine, zamrzla razvoj takvih projekata, jer je dovela u pitanje njihovu dugoročnost i isplativost, te da i sada modele partnerstva sa privatnim sektorom primenjuje obazrivo.
Evropska iskustva, i loša i dobra, navodi Negre, značajna su za zemlje regiona u kojima zbog nasleđa komunizma postoji bojazan da će privatni sektor nešto loše uraditi, obogatiti se i otići iz zemlje, te da je zato bitna edukacija i poslanika i šire javnosti.
Javnosti zato, dodaje, treba da objasni prednosti javno-privatnog partnerstva za građane kao krajnje korisnike usluga i važnost priva tnog sektora koji ima kapacitet za održavanje tih projekata.
„Ugovor potpisan na 20 i više godina ne podrazumeva samo da se izgradi projekat, nego i da se upravlja tim javnim dobrom, uključcujući održavanje i pružanje inovativne usluge građanima. Tu je glavna prednost privatnog sektora koji ima znanje, kapacitet i inovativnost da pruža uslugu”, kaže Negre.
Ukazala je na to parternstvo javnog i privatnog zasnovano zasnovano na lošim osnovama ne može dugo da traje, te da zato treba raditi pažljivo na ugovorima koji će dugoročno biti dobri.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
