U trendu

Nemacka: Do 2030. iz obnovljivih izvora 80 posto energije

BERLIN – Nemačko Ministarstvo za ekonomiju i klimu predstavilo je danas paket mera za ubrzavanje ekspanzije proizvodnje struje iz vetroelektrana na kopnu u nastojanju da smanji svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva.

Nemačka ima za cilj da 80 posto svojih potreba za električnom energijom podmiruje iz obnovljivih izvora do 2030. godine, pri čemu namerava da poveća kapacitet vetroelektrana na kopnu na 115 gigavata (GW), što je ekvivalentno kapacitetu 38 nuklearnih elektrana, izveštava Rojters.

Međutim, u Nemačkoj je trenutno samo oko 0,8 procenata zemljišta namenjeno za projekte vetroelektrana, od čega je 0,5 posto u stvari iskorišćeo. Nacrtom zakona predstavljenim danas predviđa se povećanje toh procenta na 2,0 odsto, tako što će se odrediti minimalni procenat zemljišta koje svaka od 16 saveznih država mora da stavi na raspolaganje za vetroparkove.

Otkako je preuzeo dužnost nakon prošlogodišnjih izbora, nemački ministar ekonomije Robert Habek, član ekološke Zelene stranke, bezuspešno pokušava da ubedi savezne države da dobrovoljno dodele veće površine za vetroelektrane.

Broj građevinskih dozvola za nove vetroturbine na kopnu pao je za 14 posto u prva tri meseca ove godine u odnosu na 2021, a nemačko udruženje za energiju vetra kaže da bi južne države poput Bavarske i Baden-Virtemberga mogle da učiniti više.

Prema predlogu novog zakona, južna država Bavarska će morati da nameni 1,1 procenat svog zemljišta za vetroturbine do 2026. godine, a taj procenat će do 2032. morati da poveća na 1,8 posto.

Državama će, međutim, biti omogućena opcija da trguju alokacijama ako neka od njih premaši svoju kvotu, a druga ne uspe da je ispuni.

Propis koji nalaže da se vetroparkovi moraju graditi na određenoj udaljenosti od stambenih područja biće suspendovan ukoliko je on uzrok da neka od država ne ispuni svoju kvotu.

Predlog zakona, koji bi nemačka vlada trebalo da usvoji sledeće nedelje, takođe predviđa ublažavanje pravila o zaštiti divljih životinja uz obrazloženje da je „rad vetroelektrana u javnom interesu od najvećeg značaja i u funkciji je javne sigurnosti“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar