Nenadić: Javne nabavke u Srbiji sve manje javne

BEOGRAD – Osnovni propisi iz oblasti javnih nabavki u Srbiji uglavnom su usklađeni sa evropskim standarima, kažu u organizaciji Transparentnost Srbija, ali i upozoravaju da su javne nabavke u Srbiji sve manje javne i predlažu rešenja za unapređenje te oblasti.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić je na onlajn konferenciji „Javne nabavke i javno privatna partnerstva – između solidnih propisa i loše prakse“, ukazao i na problem nedostupnosti podataka o tome da li i na koji način državni organi vrše nadzor nad ispunjavanjem obaveza privatnog partnera u okviru javno-privatnih partnerstava.

Na osnovu nalaza praćenja javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, kojima se TS bavila više od godinu i po, Nenadić je rekao da je javnost ugovaranja javnih nabavki ugrožena na nekoliko načina.

Smatra da je to zbog toga što Vlada Srbije ugovara direktno izvođače radova na osnovu korišećenja međudržavnih sporazuma za velike infastrukturne projekte, kao i zato što se primenjuju pravila iz posebnih zakona za jedan ili više projekata, umesto Zakon o javnim nabavkama.

Nenadić navodi da je podizanje lestvice iznad koje se moraju rapisati javne nabavke sa nekadašnjih 500.000 dinara na iznose od jednog pa čak i 20 miliona dinara, očigledno smanjilo trasnparetnost, pa je tako, kaže, na Portalu javnih nabavki u 2019. bilo objavljeno u proseku više od 5.000 postupaka mesečno, a u prvih pet meseci 2020. takvih oglasa je bilo nešto više od 3.000 mesečno.

Nenadić kaže da se umanjenje javnosti ogleda i u tome što neki bitni dokumenti koji su ranije objavljivani, sada više nisu dostupni na Portalu, a da se to, pre svega, odnosi na konkursnu dokumentaciju i mišljenja Kancelarije za javne nabavke kada se sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, i to u slučaju hitnosti.

Smatra da se drastičan vid umanjenja tarnsparentosti dogodio kroz zaključak Vlade Srbije da se sve nabavke u vezi sa pandemijom proglase poverljivim.

„Zašto je to učinjeno, ne znamo, jer je i sam zaključak Vlade Srbije poverljiv“, rekao je Nenadić.

Nenadić je rekao da će se Zakon o javnim nabavkama sigurno menjati, jer je Medijskom strategijom predviđeno da se uredi detaljnije pitanje nabavke medijske usluge i da bi to trebalo da bude prilika da se unaprede rešenje, među kojima su i ona o objavljivanju podataka o pregovaračkom postupku.

Istraživačica TS Zlata Đorđević kaže da je generalni zaključak istraživanja da zloupotrebe kod javni nabavki uglavnom ostaju neispitane i nekažnjenje.

Navela je da je za krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom u 2020. prijavljeno 89 lica, što je za 18 odsto manje u odnosu na 2019. godine, a da je tokom 2020. odbačeno 45 prijava koje su bile u radu, što je jedna trećina ukupnog broja prijava.

Đorđević je rekla da je broj optužnih akata bio sličan kao i 2019. i da je iznosio 24, odnosno 25, da je doneta 21 osuđujuća presuda, od kojih čak 20 uslovnih osuda, dok je godinu dana ranije bilo deset osuda.

Navela je da je tokom 2020. Kancelarija za javne nabavke vršila monitoring konkursne dokumentacije u 274 slučaja, a da je postupila i u 42 slučaja po zahtevima tužilaštva, policije i Agencije za sprečavanje korupcije, kao i u 35 predmeta po prijavama privrednih subjekata i durgih lica.

„To znači da je monitoringu bio podvrgnut tek jedan od 400 postupaka nabavki“, kaže Đorđevićeva i dodaje da je jedan od razloga za veliki broj neotkrivenih i nekažnjenih nepravilnosti u neodgovarajućem mehanizmu nadzora.

Navela je i da na neophodnost snažnijeg nadzora nad javnim nabavkama jasno ukazuju podaci koje je objavila Državna revizorska institucija, koja je tokom 2020. godine utvrdila nepravilnosti kod 14,3 odsto revizija u toj oblasti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.