U trendu

Neophodna nezavisna kontrola državne pomoći

Komisiju za kontrolu državne pomoći trebalo bi transformisati u samostalni i nezavisni organ tako što bi se njeni članovi birali u Narodnoj skupštini, iz redova stručnjaka za pravo i ekonomiju, sa nezavisnom stručnom službom i transparentnijim finansiranjem, preporuke su iz analize rada Komisije.

Iako postoji od 2010, Komisija nije donela nijednu odluku o nedozvoljenosti državne pomoći, niti nalog za povraćaj sredstava, pokazala je analiza koju su pripremili Centar za evropske politike (CEP), NALED i portal European Western Balkans (EWB).

Analiza je pokazala i da postojeće ustrojstvo Komisije otvara prostor za različite zloupotrebe i politički uticaj.

Kako se podseća, zabrinutost zbog načina rada Komisije za kontrolu državne pomoći izrazila je i Evropska komisija u novom Godišnjem izveštaju o napretku Srbije.

Povodom pripreme novog Zakona o kontroli državne pomoći, Slobodan Krstović iz NALED, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 8 (politika konkurencije) rekao je da je nezavisnost Komisije jedan od preduslova za otvaranje tog poglavlja.

„Neefikasan sistem kontrole državne pomoći direktno narušava fer uslove poslovanja na tržištu, što ima štetne posledice za gradjane i privredu“, istakao je Krstović.

Kako se navodi u analizi, iako zakon definiše da je Komisija nezavisno telo, finansiranje njenog rada se vrši sa razdela Ministarstva finansija a njene članove bira Vlada Srbije na predlog ministarstava koja su najčešće davaoci državne pomoći i koje bi Komisija trebalo da kontroliše.

Analiza ukazuje da bi u procesu reorganizacije trebalo koristiti primer Komisije za zaštitu konkurencije (KZK) koji je istakla i Evropska komisija kao dobar primer i najfunkcionalniji u našem pravnom sistemu.

U analizi se preporučuje da se izbegne mogućnost da za članove Komisije za kontrolu državne pomoći budu birani predstavnici ministarstava.

Kako ovo telo nema sopstvene prihode, finansiranje bi trebalo obezbediti iz budžeta, ali sa posebne linije kao kod Državne revizorske institucije (DRI) ili Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Uz jačanje kadrovskih i materijalnih resursa, trebalo bi, kako se ocenjuje, intenzivirati saradnju Komisije sa drugim nezavisnim institucijama, kao što su DRI i KZK, i propisati da svi nacrti propisa koji imaju veze sa državnom pomoći moraju da dobiju mišljenje Komisije.

„Na taj način, Komisija bi mogla da vrši svoje nadležnosti efikasno, samostalno i nepristrasno“, zaključio je Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP i koordinator radnih grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlja 1, 3 i 28.

Analiza je uradjena u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode CEP, NALED i EWB uz podršku Evropske komisije.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike