Nije tacno da se svi vraćaju proizvodnji struje iz uglja

SARAJEVO – Srbija ima za cilj da najmanje 10 odsto smanji proizvodnju struje iz termo sektora do 2030. godine, izjavila je danas potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i istakla da nije tačno da se evropske zemlje vraćaju proizvodnji struje iz uglja.

Cilj Srbije po pitanju smanjenja proizvodnje struje iz uglja deluje ambiciozno, ali je veoma ostvariv, poručila je Mihajlovićeva u Sarajevu na drugom forumu Energetske zajednice o pravednoj tranziciji.

Mihajlovićeva je naglasila da ni Srbija, niti druge zemlje u regionu, mogu bez investicija da naprave iskorak u enegetskoj bezbednosti.

Kaže da se dosta priča o potrebi napuštanja uglja kao izvora struje, ali da postoje i velike opstrukcije po tom pitanju, pa oni koji ništa ne bi da menjaju u energetskom sektoru pričaju kako se i druge države vraćaju termo sektoru.

„To nije tačno, druge države već 20 godina rade na energetskoj tranziciji, te se vraćaju možda jedan, dva, tri ili pet odsto. Dakle, nama su potrebne investicije, podrška i zajedništvo, regionalna saradnja kroz Enegetsku zajednicu, da bismo sledeće godine da pričamo o novim investicijama i tehnologijama koje koristimo i kvalitetu energije koju proizvodimo“, rekla je Mihajlovićeva.

Naglasila je da glavno pitanje u budućnosti neće biti samo pitanje količine već isključivo kvaliteta elektirčne i toplotne energije koju ćemo koristiti.

Srbija je opredeljana da svoje ambiciozne ciljeve ostvari, ali to ne želi da radi sama, već zajedno sa drugim zemljama u regionu koje, takođe, imaju prilično visok procenat uglja u proizvodnji struje, od 60 do 90 odsto.

Hoćemo da radimo zajedno i napravimo iskorak u zelenoj ekonomiji, poručila je ministarka Mihajlović.

Kako je rekla, evropske zemlje koriste ugalj u nekoliko procenata da prebrode krizu, a ne da izbegnu dekarbonizaciju.

Navela je da svi koji se protive izlasku proizvodnje energije iz termokapaciteta jesu protiv promena, protiv modernizacije energetskog sektora i stvaranja održivog privrednog rasta.

„Pre donošenja novog zakonodavnog okvira, Srbija nije krenula u proces energetske tranzicije. Uprkos svim otporima, danas imamo osnovu za iskorak koji je potreban u reformama našeg energetskog sektora. Svaka vrsta otpora i opstrukcija je više okrenuta dnevno političkim potrebama nego viziji i strategiji našeg budućeg razvoja“, rekla je Mihajlovićeva, saopštilo je ministarstvo.

Kako kaže, oni koji su protiv zakljanjaju se iza priče da neke evropske zemlje vraćaju proizvodnju uglja za jedan ili dva procenta u energetskom miksu, a činjenica je da su pre 10 i više godina te zemlje započele energetsku tranziciju i smanjile proizvodnju energije iz uglja za 30, 40 i više procenata.

„To ne znači da je bilo koja zemlja odustala od dekarbonizacije, već naprotiv, stalno se povećavaju kapaciteti koji za proizvodnju energije koriste OIE“, rekla je Mihajlovićeva.

Ministarka je istakla da ne smemo stalno da se zaklanjamo iza izgovora da obnovljiva energija nije dovoljno balansno sigurna, praveći se da ne vidimo da je za samo dve godine više od 19.000 ljudi u našem regionu umrlo kao direktan odgovor na emisije iz termoelektrana na ugalj.

„U 2020. godini je 18 termoelektrana na ugalj u našem regionu odgovorno za emisije koje su blizu tri puta više od emisija 221 TE u EU. Nećemo takvo okruženje, već hoćemo čist vazduh, vodu i zemljište. Izlazak iz uglja i izgradnja kapaciteta koji za proizvodnju energije koriste OIE je novi model rasta koji donosi nova radna mesta. Pravedna energetska tranzicija je moguća i to pokazuju države širom Evrope“.

Udeo električne energije proizvedene iz uglja pao je sa 39 odsto 2012. na manje od tri odsto u 2019. u Velikoj Britaniji koja je ove godine oborila rekord time što je 67 dana funkcionisala bez „prljave struje“, navela je Mihajlovićeva.

„Od Grčke koja je za samo pet godina smanjila udeo uglja sa 25 na devet odsto ove godine, a do 2028. ova zemlja neće imati ugalj u svom energetskom miksu. Ili Rumunija koja je sused Srbije, u kojoj je region poznat jedino po eksploataciji kamenog uglja, na čemu je radilo 120.000 ljudi, u prethodnih 10 godina pretvoren u dolinu turizma i skijanja, a jedan od zatvorenih rudnika je hab za mala i srednja preduzeća, dok je drugi fabrika optičkih kablova“.

Prema njenim rečima, analize kažu da je više od 80 odsto radnika našlo bolje plaćen posao nego što su imali u rudnicima.

U Srbiji postoje dva površinska kopa gde se eksploatiše lignit, i devet rudnika podzemne eksploatacije sa mrkim ugljem, u kojima direktno radi 19.500 radnika, odnosno 0,85 odsto ukupno zaposlenih.

„Najčešća starost zaposlenih u rudnicima uglja i TE je između 51 i 60 godina. Stariji od 40 godina čine više od 70 odsto zaposlenih. Srbija, kao što je poznato, dominantno dobija električnu energiju upravo iz niskokaloričnog lignita, sa puno sumpora, pepela i vlage“, rekla je Mihajlovićeva.

Kaže da cena koštanja eksploatacije i proizvodnje električne energije daleko premašuje i prodajnu cenu, ali i cenu održivog razvoja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.