U trendu

Nikolić: Deprecijacija domaće valute ne bi popravila konkurentnost privrede

BEOGRAD – Pogrešna je tvrdnja da bi deprecijacija domaće valute mogla da poboljša konkurentsku poziciju srpske privrede, smatra ekonomista Ivan Nikolić.

U analizi “ Ko ima koristi od deprecijacije kursa“, objavljenoj u najnovijem broju publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Nikolić ocenjuje da je održavanje relativne stabilnosti dinara prema evru, kao referentnoj stranoj valuti, u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa optimalna strategija za Srbiju.

On ističe da se na taj način postiže stabilnost cena, izvesnost poslovanja, sigurnost domaćeg finansijskog sistema i stranih investitora uz istovremeno zadržavanje nezavisnosti monetarne politike i mogućnosti prilagođavanja jakim eksternim šokovima.

Prema njegovim rečima, devizni kurs u svakoj otvorenoj ekonomiji ima bitnu ulogu u formiranju potrošačkih cena, on neposredno deluje na cene dobara koje potiču iz uvoza, a na cene utiče i posredno i to preko tražnje za domaćim dobrima.

„Kada realni devizni kurs deprecira, domaća dobra postaju relativno jeftinija u odnosu na strana, tražnja za domaćim dobrima raste, što deluje inflatorno, i obratno. Kako ovo nije jednokratan proces, kolebljivost deviznog kursa i njegova transmisija ka ostalim cenama kreira i negativna inflaciona očekivanja“, kaže Nikolić.

On dodaje da se njihovim gomilanjem, koje ide u korak sa gubitkom poverenja u kreatore politika, formira koloplet rasta deviznog kursa i inflacije.

Navodi da veća inflacija provocira reakciju monetarnih vlasti, pooštravanje monetarnih uslova i rast referente kamatne stope, a to potencijalno uvećava prinos na ulaganja u domaćoj valuti, odnosno priliv stranog ulaganja.

Za razliku od toga, dodaje Nikolić, konverzija deviza u domaću valutu deluje suprotno, odnosno u smeru jačanja domaće valute.

Nikolić ocenjuje da deprecijacija domaće valute statistički beznačajno podstiče izvoz u uslovima globalizacije robnih tokova i širenja lanaca snabdevanja.

„Efekat kursa je prigušen činjenicom da većinu izvoza obavljaju multinacionalne korporacije koje obično posluju sa velikim uvoznim maržama, pa je devizni kurs manje značajan faktor njihovih cenovnih kalkulacija. U tom smislu pojedinačne, otvorene ili skrivene državne subvencije i podsticaji su njima privlačniji od kursa,“ ističe on.

Ukazuje da u periodima ekstremnih spoljnih šokova, kada je ograničena dostupnost dobara za koje ne postoje domaći supstituti uvoz vrednosno raste najpre zbog viših cena.

Tako, ove godine u Evropi dobar deo prirasta vrednosti uvoza potiče od viših cena energenata, dok je na početku 2021. inflacija uzletela sa višim cenama metala i sirovina i ne postoji devizni kurs koji može ublažiti ove negativne posledice na širenje spoljnotrgovinskog deficita.

Nikolić navodi da je u Srbiji u prvih deset meseci ove godine saldo u razmeni energenata u ukupnom deficitu spoljnotrgovinske razmene učestovovao sa 44 odsto a da je u istom lanjskom periodu taj udeo iznosio 28,2 odsto.

„Više od 30 odsto prirasta ukupne vrednosti robnog uvoza u ovom periodu duguje se uvozu energenata. U uslovima dramatičnog rasta cene energenata deprecijacija kursa bi samo dodatno opteretile troškove proizvodnje, investiciono i potrošačko poverenje, što bi za posledicu imalo i snažnije usporavanje privredne aktivnosti“, ističe on.

Ukazuje da se efekti obezvređivanja domaće valute na izvoz, destimulisanje uvoza i suzbijanje spoljne neravnoteže u stvarnosti mogu dobro sagledati iz iskustva Turske i Mađarske poslednjih godina.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar