Nikolić: I ove godine rast plata u Evropi ostaje prigušen
BEOGRAD – Promene na evropskom tržištu rada, kretanje plata i cena u poslednjih 10 godina, potvrđuju tezu nekadašnjeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa da je danas apsurdno tražiti od radnika da se odreknu rasta zarada i da za razliku od sedamdesetih godina, zarade rastu mnogo sporije od cena, ali da rast cena ne samo da se nastavlja, nego i ubrzava.
Ovu ocenu izneo je ekonomista Ivan Nikolić koji u tekstu o tome kako se region bori sa realnim padom zarada, u najnovijem broju časopisa Makroenokomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta u Beogradu, navodi da ni prošla godina, sa skromnim rastom nominalnih zarada, nije bila izuzetak.
U proseku, godišnji porast zarada nakon globalne finansijske krize bio je samo 1,8 odsto, u poređenju sa 2,5 odso tokom perioda od 2000 do 2009. dok je rast nominalnih zarada bio posebno nizak od 2014. do 2016. godine, piše Nikolić.
Dodaje da dinamika nominalnih zarada u Evropskoj uniji (EU) nije pratila stanje na tržištu rada, da je prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, Eurostata, stopa nezaposlenosti u evrozoni već ispod prirodne stope nezaposlenosti, a stopa slobodnih radnih mesta na istorijskom maksimumu.
Ističe da je uprkos tome, rast bruto plata u nominalnom iznosu ostao skroman, jer je u poslednjem tromesečju 2021. zabeležen međugodišnji rast nominalnih zarada od samo 1,5 odsto, dok je u prvom tromesečju ove godine rast zarada veći za 3,0 odsto, ali da je to delimično i posledica isplata jednokratnih bonusa.
„Istovremeno, to jeste i svojevrsni paradoks, jer često čujemo kako je prekomerna tražnja krivac za trenutni inflacioni šok, dok njena ključna komponenta, što zarade jesu, zapravo godinama stagnira ili skromno raste. Kako je godišnja stopa inflacije u mnogim zemljama u dvocifrenoj zoni i premašuje rast nominalnih zarada ove godine, realne zarade zaposlenih sada se i obziljnije tanje“, ukazuje Ivan Nikolić.
Naglašava da je ova godina trebalo da bude godina u kojoj će evropske plate realno značajnije rasti ali da zbog akumuliranih pandemijskih rizika pojačanih geopolitičkim izazovima Ruske agresije na Ukrajinu, izgledi za tako nešto ostaju nepovoljni te da će rast zarada ostati prigušen.
Dodaje da sve veći pritisci troškova, rizici od racionalizacije potrošnje energije i obustave proizvodnje sužavaju prostor za osetniji rast zarada, uprkos rastućem tržištu rada i potrebi da se radnici zaštite od veće inflacije.
Pri tome, kako navodi, i sindikati se, svesni ovih okolnosti, pre opredeljuju za sigurnost posla nego za veće plate.
Problemi se, ističe Nikolić, osećaju i širom našeg regiona i navodi da su plate u aprilu ove godine u odnosu na april 2021. u Sloveniji bile niže za oko 4,6 odsto, u Hrvatskoj za 2,7 odsto, u Rumuniji za 2,1 odsto i u Bosni i Hercegovini za 2,8 odsto.
Ukazuje da je u Sloveniji pritisak na standard zaposlenih ove godine najozbiljniji, a da je u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Crnoj Gori tempo rasta prosečnih zarada i dalje iznad inflacije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.