Niži nivo bruto NPL nego u pretkriznom periodu
BEOGRAD – Struktura naše privrede ostala je prilično slična pretkriznom nivou, dok indikatori problematičnih kredita (NPL) pokazuju da nema značajnih promena na tržištu, već su rezultati bolji, izjavio je danas pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović, na otvaranju „NPL Foruma za Jugoistočnu Evropu“.
Popović je poručio da je Srbija posvećena rešavanju višedecenijskog problema sa problematičnim potraživanjima do kraja 2022. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
„U procesu pripreme je novi, preostali portfolio potraživanja, nominalne vrednosti minimum pola milijarde evra. Kada je reč o konkretnim koracima, očekujemo da ćemo ovaj portfolio objaviti zvanično u prvom kvartalu naredne godine“, rekao je Popović i dodao da to nije jedina aktivnost.
On je naveo da je prodaja tog preostalog portfolija deo šire strategije koju je Ministarstvo razradilo sa Agencijom za osiguranje depozita i savetnicima, a koja, kako je rekao, predviđa potpuno rešavanje tog višedecenijskog problema do kraja sledeće godine.
Bruto pokazatelj NPL, kako je rekao, danas je ispod pretkriznog nivoa i u septembru je iznosio 3,55 odsto, za stanovništvo 3,9, a privredu 2,9 odsto.
On je objasnio da je NPL krajem marta 2020. godine iznosio 4 odsto, privreda 3,1 procenata, a stanovništvo 4,1 odsto.
Pre primene Strategije, dodaje, taj pokazatelj je iznosio 22,25 procenata, a za šest godina došlo je do impresivnog smanjenja od 18,73 procentnih poena.
Popović je napomenuo da, uprkos izazovima koje je donela pandemija virusa korona, Vlada, njene institucije, banke i industrija u celosti nisu stali i da su u najizazovnijem periodu postignuti odlični rezultati.
Tri paketa ekonomskih mera podrške privredi i građanima koja su sprovedena, navodi on, ukupno su vredni oko osam milijardi evra, odnosno oko 17 odsto BDP, čime je, dodaje, u teškim vremenima, data značajna pomoć građanima Srbije i našoj privredi.
„Time smo sprečili krizu, očuvali smo našu privredu i naše kompanije“, istakao je Popović.
On je objasnio da su dve garantne šeme namenjene isključivo privatnom sektoru, u okviru mera podrške privredi, sprečile povećanje likvidnosti privrednih subjekata.
„Država je prvi put u istoriji, sa Narodnom bankom Srbije i komercijalnim bankama, implementirala portfolio garancija namenjen isključivo privatnom sektoru. To je sprečilo krizu likvidnosti, koja je mogla da dovede do krize solventnosti“, rekao je pomoćnik ministra.
Prema informacijama od 31. oktobra, navodi on, svih 2,5 milijardi evra iz prve garantne šeme raspodeljeno bankama, od čega je isplaćeno 2,2 milijardi evra.
„Na ovaj način sprečili smo rast problematičnih potraživanja, održali smo makroekonomsku stabilnost i što je možda najbitnije uspotavili smo most poverenja između države, privrede i građana. Danas i građani i privreda mogu da se oslone na to da će država da reaguje na svaku krizu, ukoliko se za to ukaže potreba“, rekao je Popović.
On je naveo da sve to ne bi bilo moguće da Vlada 2015. godine nije započela proces odlučnog rešavanja problematičnih potraživanja, koji, kako je rekao, i dalje traje i predstavlja jedan od stubova finansijske stabilnosti.
„Potpuno je promenjen regulatorni okvir, unapređene su i ojačane institucije, pre svega Agencija za osiguranje depozita i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kroz set konkretnih mera bruto NPL je počeo da se smanjuje“, rekao je on.
Popović dodaje da su nakon isteka strategije 2018. godine nastavljene aktivnosti, a najveći uspeh, kako je rekao, bila je prodaja portfelja potraživanja Srbije.
„Posebno smo ponosni da je nakon uspešno prodatog portfelja iz 2019. godine za 242 miliona, veliki portfolio nominalne vrednosti 1.8 milijardi evra, koji je objavljen tačno pred krizu u septembru 2019. godine, uspešno sproveden i realizovan u jeku pandemije“, istakao je Popović.
Prema njegovim rečima, zatvaranjem te transakcije ove godine je ostvaren sjajan rezultat, a to je, tvrdi, niži nivo bruto NPL nego u pretkriznom periodu.
On je poručio da su sve mere koje jedržava preduzela dobro definisane i dale rezultate, kao i da je, dodaje, industrija dala veliki doprinos jer ni u jednom trenutku nije stala.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.