Nova era odnosa u energetici, u planu 20mlrd evra investicija

BEOGRAD – Potpredsednica vlade i ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže za Tanjug da svet ulazi u novu eru odnosa u energetici, da će teška energetska kriza trajati najmanje do polovine 2022. godine, ali da će Srbija uspeti da očuva stabilnost energetskog sistema.

Ona je navela da je pripremljen novi investicioni plan u sektoru energetike za naredne godine vredan oko 20 milijardi evra.

Mihajlovićeva je rekla da, pored sitaucije sa kovidom, ulazimo u potpuno drugačiju eru u energetici, u Evropi i svetu, koju karaterišu i zategnuti politički odnosi.

Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je novi investicioni plan vredan oko 20 milijardi evra, naglasila je ministarka i dodala da Srbija treba pod hitno da ulaže u nove kapacitete u svim vidovima energije i da tu ne isključuje ni nuklearnu energiju.

Smatra da ne bi trebalo da bežimo ni od jednog energetskog izvora, bez obzira da li su u pitanju obnovljivi izvori energije ili modularne nuklearne elektrane, jer sve to može Srbiji da obezbedi stabilnost.

Kaže da godina za nama nije bila laka zbog visoke cene energenata i energetske krize, koja traje od marta, ali da je Srbija napravila „rez“ u sektoru energetike, koji će obezbediti stabilnost.

Podsetila je da je potpuno promenjen zakonodavni okvir i da su doneta dva potpuno nova važna zakona, a to su o obnovljivim izvorima energije i o energetskoj efikasnosti.

„Jasno je da se sada prilično razbacujemo energijom“, rekla je Mihajlovićeva i dodala da je zato država pokrenula programe subvencionisanja građana i privrede za zamenu stolarije u objektima, ali i postavljanje solarnih panela putem kojim mogu da budu i proizvođači energije.

Procenjuje se, navodi, da ćemo za tri godine sigurno uštedeti najmanje 20 do 30 odsto struje i toplotne energije koju sada tako nemilice trošimo.

Naglasila je da su Srbiji potrebne investicije u rudarskom i energetskom sektoru, s obzirom da oko 30 godina, nažalost, nismo napravili nijedan novi elektroenergetski objekat.

„Moramo pod hitno da krenemo u izgradnju novih objekata, da li su to hidroelektrane ili reverzibilne HE, obnovljivi izvori… to sve mora da bude deo našeg novog energetskog miksa“, dodaje.

Mihajlovićeva navodi da će 2022. biti godina kada će se praviti i potpuno nova strategija razvoja energetike, pošto ništa više u svetu nije isto kao pre deset godina i zato što moramo da razmišljamo gde će biti Srbija u energetskom sektoru 2050.

„Pravimo novu strategiju razvoja energetike i novi plan za klimu i enegetiku, jer jedno bez drugog ne može“, dodala je ona.

Objašnjava da je do krize u Evropi i svetu došlo, pre svega, zbog neverovatnog buma u tražnji za energentima nakon kovida, pošto je 2021. bila godina oporavka i godina sa najbržim rastom za ceo svet.

Nije bila samo visoka tražnja već i problemi na strani ponude, zatim politički problemi između Rusije i EU, koja nije sertifikovala Severni tok 2, česti problemi na gasovodu Jamal od Rusije ka Evropi, probleme sa LNG terminalima, klimatske promene u Americi zbog čega gas nije mogao da se dopremi, zatim problemi u Kini u vezi sa ugljem koja ga je nabavljala iz Australije, ali je došlo do trgovinskog rata između Kine i Australije, pa se Kina okrenula drugim zemljama što je dovelo do nestašice uglja na tržištu… , navodi ministarka.

Kaže da su bila i poluprazna skladišta gasa u Evropi, što je sve zajedno dovelo do strahovitog skoka cena gasa, struje, nafte, kamenog uglja i drugog i poremećaja i na strani ponude i tražnje.

Upozorila je da sve projekcije Međunarodne agencije za energiju i svih drugih agencija pokazuju da će ta kriza trajati do polovine 2022, zbog čega Srbija treba da se što više oslanja na sebe, a manje na uvoz.

Mihajlovićeva je podsetila da je struja koštala 1. marta na evropskoj berzi 50 evra po megavat satu, a krajem decembra i 420 evra.

Kada je reč o problemima u elektroenergetskom sistemu Srbije, poručuje da EPS mora da ima bolje održavanje i upravljanje i da ispravi neke greške, kao i da su u EPS-u napravili scenarije kako da se ne ponovi situacija koju smo imali 11. i 12. decmebra – kada je zbog snega ispalo čak šest blokova u TENT-u.

Napominje da imamo dovoljno rezervi lignita, ali da je to najnekvalitetniji ugalj, koji koristimo za proizvodnju struje, zbog čega moramo da koristimo i velike količine mazuta.

Govoreći o gasu, rekla je da nam padaju rezerve u Banatskom dvoru, kao i da iz Srbijagasa uveravaju da su određeni dogovori sa Rusima o dodatnim količinama napravljeni.

Izrazila je nadu da će Srbigajas uspeti i da ćemo imati dodatne kolicicne gasa po nižim cenama, a ne tržišnim u Evropi.

Istakla je i da Srbijagas treba da širi skladište Banatski dvor, ali i da treba napraviti novo podzemno skladište gasa.

Mihajlovićeva je ocenila je kao veoma važan postignuti dogovor između predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina da se Srbiji produži za gas stara cena od 270 dolara za 1.000 kubika, iako je cena na berzi išla i preko 2.000 dolara.

Na pitanje koliki skok cena energenata, pre svega struje, građani mogu da očekuju u 2022, kaže da još nisu pravljene analize pošto je trenutno najvažnije da se izborimo sa krizom.

Dodaje da je realna cena koštanja struje koja se proizvodi u termoelektranama mnogo viša od one po kojoj se prodaje.

„Mnogo više mora da se uradi na analizama i paritetima cena. To se odnosi i na cenu struje, toplotne energije i nafte i naftnih dertivata. Za sada tu neće biti nekih promena sve dok se jasno ne izanaliziraju i ne naprave pariteti između cene energenata, jer ne može sve otići u nebo niti biti ispod neke realne granice“.

Poručila je da će domaćinstva i privreda imati dovoljno struje, gasa i toplotne energije, kao i da se njihova cena neće menjati do kraja grejne sezone, to jest do kraja marta.

O tome da li će, kada i koliko cene struje da rastu još nismo ni imali nikakve razgovore sa EPS-om, EMS-om i EDS-om, dodaje.

Istakla je da je izmenjena uredba za energetski ugrožene kupce, pošto je pre bila takva da je retko ko mogao to da iskoristi, pa je na primer, za gas bilo svega 70 takvih kupaca prethodnih godina.

Mihajlovićeva kaže da su ugroženi kupci sada bolje definisani uredbom, što je učinjeno u saradnji sa Ministarstvom rada, tako da će uredba početi da se primenjuje od početka 2022.

Kada je reč o rudarstvu kaže da smo mi oduvek bili rudarska zemlja koja je prebogata metaličkim i nemetalčkim sirovinama, kao i da imamo pod zemljom potvrđene rezerve u vrednosti većoj od 250 milijardi evra.

Važno je što je otvoren rudnik Čukaru peki kod Bora, jer će Srbija biti jedan od najvećih proizvođača bakra i zlata u Evropu, na drugom mestu posle Poljske.

Dodaje da ima indicija da imamo u tom rudniku još mnogo više i bakra i zlata i da će to biti istraženo.

Po pitanju eksploatacije litijuma kaže da će to biti kritična mineralna sirovina u budućnosti i uslov za zelenu eekonomiju.

„Nema priče o vetrogeneratorima, elektro vozilima i novim tehnologijama bez litijuma. Naši zakoni su usklađeni sa EU i ne može ništa da se radi mimo standarda EU u oblasti životne sredine.

Ipak, po tom pitanju ima puno politike, dodaje i poručuje da o eksploataciji litijuma treba razgovarati tokom 2022. i poslušati struku, kao i videti studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ova vlada neće doneti odluku koja će ići na štetu životne sredine, poručila je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, prognoze kažu da će upotreba litijuma do 2030. porasti najamnje 30 puta, a do 2040. čak 95 puta, zbog čega je Kina danas prva u svetu po preradi litijuma, a sa tim kreću i druge zemlje u Evropi i svetu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.