Novi spas bitkoin pronašao u — Rusiji i Kini

Protekla godina uništila je nade mnogih koje je zahvatila „kriptovaltuna groznica“ — nagli pad vrednosti jednostavno je izbacio iz igre sve one „neprofesionalne investitore“ koji su mislili da će napraviti novac preko noći. Međutim, te valute pronašle su svoj spas, pre svega u finansijskim transakcijama koje se obavljaju između Rusije i Kine.
Iako se vrednost najveće kriptovalute, bitkoina, tokom 2018. godine smanjila pet puta, dobra vest je što se taj pad nije odrazio na svetsku ekonomiju, piše ruski list „Vzgljad“. Naime, bitkoin se početkom prošle godine prodavao po ceni od preko 20.000 američkih dolara, dok je danas njegova vrednost nešto manja od 4.000.

Bilo kako bilo, još uvek je rano govoriti o tome da li je taj „kriptovalutni mehur“ pred pucanjem — s jedne strane tržište kriptovaluta doživljava neverovatnu krizu, a s druge, njegova ukupna tržišna kapitalizacija i dalje je sedam puta veća nego što je to bio slučaj pre dve godine.

Prema mišljenju generalnog direktora ruske kompanije za korporativno osiguranje „SB Top tajm“ Arsenija Pojarkova, kada je u pitanju bitkoin ne treba još uvek biti optimističan, već se može očekivati da će uskoro dostići vrednost od 2.000 dolara, čime će mnoge bitkoin „farme“ postati apsolutno nerentabilne, a takav rasplet događaja bi se već mogao odraziti na svetsko tržište.

Kako objašnjava, da bi se „majnovanje“ bitkoina uopšte isplatilo, njegova vrednost bi trebalo da bude viša od 5.000 američkih dolara, što je i rezultiralo da Britanci i Kinezi stopiraju svoje megaprojekte izgradnje kompleksa za „rudarenje“ kriptovaluta, a velike finansijske korporacije preusmerili su svoje poslovanje na druge poslove.

Međutim, bitkoin je pronašao jednu sasvim drugu nišu, a reč je o finansijskim transakcijama između Rusije i Kine, pogotovo u svetlu novonastalih komplikacija i porasta troškova prilikom slanja novca. Naime, još sredinom 2017. godine gotovina je praktično nestala prilikom obavljanja transakcija na relaciji Rusija—Kina, a roba je uprkos tome nastavila da ide. Postavlja se pitanje, gde je nestala gotovina?

Stvar je u tome, objašnjava Pojarkov, što se tržište jednostavno preorijentisalo na slanje novca putem kriptovaluta. Njihova nestabilnost po pitanju vrednosti se ne odražava u velikoj meri na ove transakcije budući da celokupan proces prebacivanja gotovine u kriptovalutu, zatim slanje te valute i potom ponovno prebacivanje u gotovinu zahteva svega nekoliko minuta.

Kao rezultat ovih brzih transakcija minimalizuje se rizik od gubitaka zbog kursne razlike, što je dovelo do toga da se takve transakcije vrše na dnevnom nivou u multimilionskim iznosima. Jedini problem jeste što među tim transakcijama ima dosta i onih koji spadaju u sivu zonu ekonomije.

Pojarkov ističe i da se, uprkos padu vrednosti, upravo zbog ovih mogućnosti tržište kriptovaluta učvrstilo i razvilo —dovoljno je samo podsetiti da u određenim zemljama građani mogu putem kriptovaluta da plaćaju porez.

„Kriptovaluta nikada nije imala sve forme i funkcije koje je imala gotovina, ali je izuzetno dobra kada je reč o finansijskim transakcijama. Stoga, ne treba očekivati da će tržište kriptovaluta propasti, štaviše, možemo očekivati da procveta, i to u novom sjaju“, ističe on.

Dodaje i da tek predstoji borba za ovo tržište kriptovaluta, odnosno u domenu obavljanja transakcija — ta borba zapravo još uvek nije ni počela. „I dok se svet i dalje bavi dolarom, valutom koju podržava i na kojoj je bazirana čitava svetska ekonomija, kriptovalute samo skupljaju svoju snagu“, zaključuje Pojarkov.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike