OB: Posebne trake na prelazu Preševo-Tabanovce za kamione

BEOGRAD – Inicijativa „Otvoreni Balkan“ tokom 2022.godine privrednicima će doneti brži protok robe na graničnim prelazima, jer će biti otvorena posebna traka na prelazu Preševo-Tabanovce samo za kamione iz sistema „Otvoreni Balkan“, sva dokumentacija biće elektronska, pa će i kontrola na granicama biti brža, a jedinstvene radne dozvole bi trebalo da zažive već u prvoj polovini sledeće godine.

To je za Tanjug izjavio savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević, koji je istakao da je cilj potpisanih dokumenata u Tirani da se maksimalno pojednostave, a u nekim slučajeviam potpuno otklone kontrole na graničnim prelazima, za kamione koji nose robu poreklom iz ove tri zemlje.

Međutim, ističe, da bi se to realizovalo u praksi, potrebno je da se implementiraju mnogi sporazumi koji su potpisani u Tirani.

Đurđević ukazuje da je prvo što je „zaživelo“ već u novembru posle sastanak u Beogradu, jeste usaglašavanje radnih vremena carinskih službi na prelazima između Srbije i Severne Makedonije, i Severne Makedonije i Albanije.

Ističe da sada sve carinske, veterinarske i fitosanitarne službe rade 24 sata sedam dana.

„Sada su radna vremena sinhronizovana, i to znači da kamioni više ne moraju da čekaju smenu službe na drugoj granici, ako su jednu prešli“, objasnio je Đurđević.

Potpisivanjem sporazuma između Srbije i Severne Makedonije, i između Severne Makedonije i Albanije o priznavanju statusa koji se zove „ovlašćeni ekonomski operater“, stekli su se uslovi da kompanije svu dokumentaciju prilažu elektronski.

„To znači da kompanija koja prolazi rigoroznu kontrolu svih carinskih službi, fitosanitarnih i ostalih, dobija status AEOS (Authorised Economic Operator Status), onda kompanija svu dokumentaciju prilaže elektronski nadležnim organima kada se kreće od mesta odakle je utovarena roba i nema zadržavanja na prelazima, jer su svi već videli šta oni nose i koja je tu roba, i tek se onda ta roba eventualno kontroliše na mestu destinacije“, objasnio je Đurđević.

Da bi kompanije u potpunosti koristile blagodeti statusa AEOS, potrebno je da se na prelazu Preševo-Tabanovce napravi još jedna traka kojom bi prolazili kamioni sa tim statusom.

Cilj je, naglašava, da se rastereti fizička kontrola na graničnim prelazima u najvećoj mogućoj meri, a da se istovremeno obezbedi bezbednost i zdravstvena sigurnost građana.

Đurđević navodi da je između ove tri zemlje došlo do razmene spiskova opasnih organizama, za biljke i životinje, kao i razmene podataka o kompanijama koje su ovlašćene da izvoze životinje i njihove proizvode od životinjskog mesa.

To stvara preduslove za bolju kontrolu, jača poverenje, ali i stvara preduslove da se omogući zaustavljanje kamiona po sistemu procene rizika, a ne svaki od njih, dodaje Đurđević.

„Sa makedonskim kolegama se dogovorilo da se spoji kontrola srpskih i makedonskih carinika, odnosno, kontrole će biti na jednom mestu. To će se realizovati kada nadležne institucije Severne Makedonije završe procedure javnih nabavki za kućice“, naveo je Đurđević.

Dodaje da je u toku postavljanje sistema SEED+, a to je, objašnjava, elektronski sistem za razmenu dokumenata koji postoji i u EU i koji je EU donirala svim članicama CEFTA.

„Taj sistem podrazumeva da će do kraja sledeće godine preko njega moći razmenjivati fitosanitarni i veterinarski sertifikati. Fitosanitarni sertifikati će se, nadamo se, moći razmenjivati od juna. Do kraja godine očekujemo i veterinarske sertifikate za životinje i proizvode životinjskog porekla“, rekao je Đurđević.

Isitče da PKS pokušava da poveže državne organe i agencije sa ljudima iz IT sektora kako bi se to što pre krenulo u realizaciju ovih rešenja za tri zemlje članice Otvorenog Balkana.

Objašnjava da u nekim slučajevima naši zakoni predviđaju da pojedine robe mora da prati fizički dokument i da postoji pečat, te će, dodaje, možda biti potrebe i za promenom zakonodavstva kako bi taj dokument bio u digitalnom formatu.

Kada je reč o radnim dozvolama, Đurđević ukazuje da su sporazumi o tome potpisani u Tirani i da se sada očekuje da se ti sporazumi ratifikuju u skupštinama tri države.

„Takođe, sporazum o eID-ju, elektronskom broju, takođe je usaglašen i potpisan i on treba da bude usvojen. Kada se to desi, onda ćemo imati povezivanje tog IT sistema između tri države i svaki građanin koji bude želo da radi u jednu u ove tri države, dobiće taj eID broj, s kojim ulazi u sistem i bez velikih komplikacija se prijavljuje kod njih na tržište rada“, objasnio je Đurđević.

Rečeno je, navodi Đurđević, da će ratifikacija sporazuma biti u ovom zasedanju parlamenta i dodaje da ako se to desi može se očekivati da radne dozvole zažive u prvom kvartalu sledeće godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.