Od maja bolja kontrola hrane

Srbija bi do maja konačnim formiranjem saveta za bezbednost hrane trebalo da zaokruži sistem kontrole namirnica. Kako saznaje „Politika”, već formirana radna grupa, koju čine stručnjaci iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede i veterine, najkasnije do 15. marta na stolu će se naći najvažnija pitanja iz ove oblasti vezane za procenu rizika. Do tada bi trebalo da budu predloženi članovi stručnog saveta, što bi bila neka vrsta agencije za bezbednost hrane, kakvu ima većina zemalja Evropske unije. Za predsednika radne grupe izabran je profesor dr Ivan Stanković sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koji je izjavio:

– Radna grupa će formirati savet, a u savetu će biti nekoliko grupa stručnjaka iz različitih oblasti. Kako Srbija nije članica EU, ne može direktno da se obraća Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) u slučaju nekih problema. To će praktično raditi to telo za procenu rizika. Imaće otvoreniju komunikaciju sa potrošačima i proizvođačima i verovatno svoj sajt. Ovo će biti neka vrsta agencije za bezbednost hrane samo sa manjim obimom i troškovima.

Kako objašnjava, za sada je predviđeno da će savet imati sedam naučnih odbora od kojih će svaki imati šest ili sedam stalnih članova i eksperte koji će biti pozivani po potrebi.

U Ministarstvu poljoprivrede, koje će biti nadležno za ovaj savet, kažu da je planirano da se on bavi, na nacionalnom nivou, procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji.

– Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji su članovi Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti. Okvirni rok za formiranje saveta jeste april ove godine. Namera je bila da formiranjem saveta građani u isto vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane – objašnjavaju.

Sam proces osnivanja saveta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije direktno povezan s početkom rada Nacionalne referentne laboratorije.

– Intenzivno se radi i na ovom pitanju – objašnjavaju u ministarstvu.

U radnoj grupi su i predstavnici potrošača, a već imenovani član Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je za osnivanje prave agencije za bezbednost hrane potrebno dosta novca i da je ovaj korak možda najviše što Srbije može da uradi u ovom trenutku.

– Verujem da je poslednja informacija poljoprivredne inspekcije, u kojoj se kaže da je u prošloj godini sa tržišta povučeno oko 1000 tona nebezbedne hrane, bez navođenja imena proizvođača, poslednja praksa u nizu. To ne može biti taj izveštaj, on mora da bude dopunjen podacima o parametrima koji su korišćeni, šta je povučeno, iz kog razloga… – kaže Papović.

On kaže da će tražiti i obavezne izveštaje inspekcijskih organa, kao što su nedavno radili analizu mleka.

– Rezultate vanredne kontrole Ministarstva poljoprivrede još nismo dobili, iako su rekli da će biti gotovi za dan-dva. Inspekcije će morati da dostavljaju izveštaje šta rade i kakvi su rezultati tih ispitivanja. Transparentnost u radu je najbitnija. Kod nas inspekcije stalno ispituju neke parametre koji ne postoje – zaključuje Papović.

Na pitanje šta je alarmantno na tržištu i čemu će najpre posvetiti pažnja, on kaže da to još nije odlučeno, ali predlog će biti da se ispita prisustvo salmonele u piletini i jajima, aflatoksina u koštunjavom voću…

Nedavno je objavljeno da u Beogradu ima samo sedam poljoprivrednih inspektora koji kontrolišu namirnice biljnog porekla. Ako je takva situacija i u ostalim inspekcijskim službama, onda je to alarmantno.

– Naravno da je malo inspektora. Osnovna stvar je da se pojačaju inspekcijske službe, a ne da nam godinama govore da redovno kontrolišu. Ako ima 250 veterinarskih inspektora u Srbiji, a 300 mlekara ili 1000 klanica, pitanje je ko ih kontroliše. Kako? – pita Papović i dodaje da i pravilnici moraju da se menjaju, posebno za mleko.

Smatra se da su evropski potrošači među najzaštićenijima i najinformisanijim u svetu kad je reč o rizicima u prehrambenom lancu. Zasluga pripada Evropskoj agenciji za bezbednost hrane, koja u svakom trenutku može da pruži nezavisne naučne savete o rizicima povezanim sa hranom. EFSA daje savete i o postojećim i novim rizicima, a ovi saveti se uzimaju u obzir prilikom donošenja evropskih propisa u ovoj oblasti. Osnovana je 2002. godine, sa sedištem u Parmi u Italiji, i trenutno zapošljava 435 stručnjaka. Njome upravlja odbor koji se sastoji od 15 članova, koji deluju isključivo u javnom interesu i ne zastupaju vlade, organizacije ili industrijski sektor.

Ko će brinuti o bezbednosti namirnica

Članove radne grupe, koju je je nedavno formiralo Ministarstvo poljoprivrede, čine prof. dr Ivan Stanković, Farmaceutski fakultet (predsednik), dr Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede (sekretar).

Stalni članovi su i prof. dr Neđeljko Karabasil sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, dr Vesna Đorđević iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, dr Zoran Panajotović, Ministarstvo zdravlja, dr Vesna Pantić Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, prim. dr Jelena Gudelj iz Institut „Batut” i prof. dr Igor Jojić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Za povremene članove izabrani su: Nebojša Milosavljević iz Uprave za zaštitu bilja, dr Tamara Bošković iz Uprave za veterinu, Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije i Ivana Paripović iz Ministarstva poljoprivrede.

Napišite komentar