Odlaze lekari ali i zanatlije

Mi­ni­mal­na ce­na ra­da u Sr­bi­ji u po­sled­njih se­dam go­di­na po­ve­ća­na je sve­ga 35 di­na­ra, ta­ko da da­nas iz­no­si 22.620 di­na­ra. Po­sle­di­ce du­go­go­di­šnje ni­ske mi­ni­mal­ne za­ra­de po­sta­ju sve ra­zor­ni­je po dru­štvo, upo­zo­ra­va­ju jav­nost iz Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Sr­bi­je. Ne­boj­ša Ata­nac­ko­vić, pred­sed­nik Uni­je po­slo­da­va­ca, re­kao je ne­dav­no za naš list da je 68 od­sto is­pi­ta­nih u nji­ho­voj an­ke­ti iz­ja­vi­lo da se ni­su ste­kli uslo­vi za po­ve­ća­nje sa­da­šnje mi­ni­mal­ne sat­ni­ce ko­ja iz­no­si 130 di­na­ra. Oni ko­ji pri­sta­ju na po­ve­ća­nje mi­ni­mal­ca od po­čet­ka ja­nu­a­ra 2018, sma­tra­ju da mi­ni­mal­na sat­ni­ca ne mo­že bi­ti ve­ća od 140 di­na­ra.

– Ako ov­da­šnji ka­pi­ta­li­sti na­sta­ve da škr­ta­re na pla­ta­ma za­po­sle­nih i ako dr­ža­va na­sta­vi da ih po­dr­ža­va u to­me, Sr­bi­ja će osta­ti bez rad­ne sna­ge mno­go ra­ni­je ne­go što ne­ki mi­sle – uka­zu­je Zo­ran Mi­haj­lo­vić, se­kre­tar Ve­ća Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta.

Ova sin­di­kal­na cen­tra­la obra­ti­la se jav­no­sti sa­op­šte­njem ko­je po­či­nje pi­ta­njem: „Do­kle će srp­ski rad­nik da bu­de naj­ma­nje pla­ćen u Evro­pi”.

Mi­haj­lo­vić ka­že da je „ovo već po­sta­lo opa­sno po dr­ža­vu i na­ci­ju”.

Pred­sed­nik Alek­san­dar Vu­čić je, po­sle pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra o in­ve­sti­ci­ji austrij­skog pro­iz­vo­đa­ča ra­sve­te „Cum­to­bel” u Ni­šu kra­jem pro­šlog me­se­ca, iz­ja­vio da se Sr­bi­ja u po­je­di­nim za­ni­ma­nji­ma već su­sre­će s ne­do­stat­kom rad­ne sna­ge i da za po­je­di­ne po­slo­ve mo­ra­mo da uzi­ma­mo rad­ni­ke iz ino­stran­stva. Na gra­di­li­štu is­toč­nog kra­ka Ko­ri­do­ra 10 Vu­čić je po­zvao mla­de da upi­su­ju za­na­te, jer su Sr­bi­ji po­treb­ne za­na­tli­je, ali je re­kao i to da će tim rad­ni­ci­ma mo­ra­ti da se da­ju ve­će pla­te.

Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku ne ras­po­la­že po­dat­kom o bro­ju za­po­sle­nih ko­ji pri­ma­ju mi­ni­mal­nu za­ra­du, re­če­no je „Po­li­ti­ci”. U Sr­bi­ji je re­gi­stro­va­no oko dva mi­li­o­na za­po­sle­nih, a sa­mo­stal­ni sin­di­ka­ti tvr­de da oko 300.000 pri­ma mi­ni­ma­lac.

Di­rek­tor Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje (NSZ) Zo­ran Mar­ti­no­vić iz­ja­vio je za Tan­jug da je na evi­den­ci­ji ove dr­žav­ne slu­žbe oko 638.000 oso­ba ko­je tra­že po­sao, što je naj­ma­nji broj ne­za­po­sle­nih u po­sled­njih 25 go­di­na. On oče­ku­je da će zva­nič­ni po­da­ci za dru­gi kvar­tal po­ka­za­ti da je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti ni­ža od 13 od­sto, jer bi se na taj na­čin Sr­bi­ja pri­bli­ži­la evrop­skom pro­se­ku ko­ji je is­pod 10 od­sto.

I sin­di­kal­ci tvr­de da će spi­sak NSZ sa ime­ni­ma onih ko­ji tra­že po­sao vre­me­nom bi­va­ti sve kra­ći.

– Ali ne za­to što će in­ve­sti­to­ri na­gr­nu­ti u Sr­bi­ju, ne­go zbog to­ga što mla­di lju­di ne­će da ra­de za pla­tu od ko­je ne mo­že da se ži­vi – ka­že Zo­ran Mi­haj­lo­vić. – Od­la­ze nam le­ka­ri, me­di­cin­ske se­stre, in­že­nje­ri ra­znih spe­ci­jal­no­sti, ali i kva­li­fi­ko­va­ni rad­ni­ci. Evrop­ska eko­no­mi­ja vi­še ni­je u kri­zi. Ta­mo ih ra­do pri­ma­ju, jer su spo­sob­ni i ško­lo­va­ni, la­ko sti­ču no­va zna­nja.

Sr­bi­ji bi po­sle 2040. go­di­ne mo­glo da ne­do­sta­je od 80.000 do 100.000 rad­ni­ka, uka­zao je ne­dav­no eko­no­mi­sta Ivan Ni­ko­lić, ured­nik bil­te­na „Ma­kro­e­ko­nom­ske ana­li­ze i tren­do­vi” Eko­nom­skog in­sti­tu­ta. Po nje­go­voj ra­ču­ni­ci, zbog ise­lja­va­nja i sma­nje­nog pri­ra­šta­ja, sa ume­re­nim po­ve­ća­va­njem bro­ja za­po­sle­nih i ci­lja­nim eko­nom­skim ra­stom od če­ti­ri od­sto, sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u 2020. go­di­ne spu­sti­će se na 11,5 od­sto, a 2027. is­pod šest od­sto.

Pre­ma An­ke­ti o rad­noj sna­zi, ko­ja va­ži za naj­o­bu­hvat­ni­ji i je­di­ni me­đu­na­rod­no upo­re­di­vi in­stru­ment za pra­će­nje kre­ta­nja na tr­ži­štu ra­da, broj ne­za­po­sle­nih sa pro­šlo­go­di­šnjih 489.400, do 2025. go­di­ne sma­nji­će se na 369.200 rad­ni­ka, a 2033. na is­pod 100.000.

– Već od 2027. ula­zi­mo u ozbilj­nu kri­zu, ka­da ne­će­mo ima­ti do­volj­no rad­ne sna­ge za da­lji eko­nom­ski rast – ka­že Ni­ko­lić. – Ako bi­smo za­dr­ža­li po­sto­je­ću pri­vred­nu struk­tu­ru, zbog ve­će tra­žnje u od­no­su na po­nu­du rad­ne sna­ge rast nad­ni­ca bio bi ve­ći od ra­sta in­fla­ci­je, što bi se ne­ga­tiv­no od­ra­zi­lo na kon­ku­rent­nost na­še pri­vre­de i uspo­ra­va­nje nje­nog ra­sta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.