Održivi razvoj nije samo poželjan već je postao imperativ poslovanja
BEOGRAD – Klimatske promene predstavljaju egzistencijalni problem sadašnjeg vremena i održivi razvoj više nije samo poželjan segment u poslovanju kompanije, već predstavlja neophodnost i imperativ svakog posla, zaključak je koji se nameće sa današnje konferencije „Transformacija ka održivoj budućnosti“ koju su organizovali Nemačko-srpska privredna komora (AHK) i kompanija Simens.
Istaknuto je da održivi razvoj mora da bude zadatak svih, odnosno države, društva i biznisa, ali i struke, potrošača i svih građana.
Član Upravnog odbora AHK Ivan Smiljković, koji je i bankar, je ukazao da će firme koje su okrenute zelenoj transformaciji, lakše dolaziti do novca za investicije, jer banke prilikom davanja zajmova gledaju i taj segment poslovanja.
On je ukazao i na stav Evropske komisije da ne postoji teritorija u Evropskoj uniji pa i na teritoriji Evrope koja će moći da emituje ugljen-dioskida više nego što je dozvoljeno.
„I naše kompanije će morati da definišu svoj stav prema životnoj sredini ukoliko žele da se uključe u evropske lance snabdevanja“, naglasio je Smiljković i dodao da će one morati da svoje poslovanje usklade sa najnovijim ekološkim standardima.
Naveo je da u Nemačkoj 1. januara sledeće godine stupa na snagu novi zakon o dobavljačkim lancima, prema kome će sve kompanije sa više od 3.000 zaposlenih morati da godišnje izveštavaju o statusu osnovnih ljudskih prava i poštovanju ekoloških odredbi u lancima snabdevanja a da će godinu dana kasnije ovo biti obaveza svih kompanija sa više od 1.000 zaposlenih.
„Nemačko-srpska privredna komora će pomoći srpskim firmama koje posluju sa Nemačkom da se prilagode na nove propise“, istakao je on.
Na novinarsko pitanje da li su 32 milijarde evra, koliko je, kako je juče rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučića neophodno uložiti u energetski sektor do 2050. godine, velika investicija i da li je u redu da je država ulaže sama, Smiljković je rekao da investicija jeste velika ali da ona kreira nova radna mesta, otvara tržišta, omogućava razvoj novih tehnologija.
„Mislim da je investicija od 32 milijarde ozbiljan iznos ali verujem da država neće morati sve sama da ulaže i da će za nju biti dostupni i evropski fondovi. Ovde je presudno da se otvara nova biznis šansa za naše preduzetnike i mala i srednja preduzeća, a to je integracija u evropske lance. Ko bude najbrži verovatno će se i najbrže integrisati u evropske lance“, rekao je on uz ocenu da to nije trošak nego investicija koja može doprineti razvoju ekonomije.
Generalna direktorka Simensa za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju Medeja Lončar je rekla da je Simens, kao jedna od prvih globalnih ekonomija koja se obavezala da će do 2030. godine biti karbon neutralna od 2015. godine za više od pola smanjila emisiju ugljen-dioksida u svom poslovanju.
„Održiva ekonomija nije moguća bez inovativnih rešenja, a kompanije koje osmišljavaju i ulažu u njihov razvoj imaju veliku odgovornost u postizanju ciljeva održivog razvoja. Svesni smo toga da lideri u branši treba da budu i lideri u održivom poslovanju, ali važno je da shvatimo da je ovo zadatak za celo društvo“, rekla je ona.
Učesnici su podsetili da je 2030. godina, prva godina kada bi trebalo da se napravi presek i vidi šta se od 2015. kada su definisani ciljevi održivog razvoja, uradilo, te da će se više uraditi ukoliko se u realizaciju krene ranije.
Na panelu na kome su predstavnici privrede i struke razgovarali o tome kako da se posluje odgovorno u izazovnim vremenima i kako kompanije mogu da transformišu svoje poslovanje ka održivoj budućnosti, savetnik generalnog direktora za tehničko-tehnološki razvoj u Nebojša Petrović, Elektromreži Srbije (EMS) Nebojša Petrović je istakao je da je EMS-u ključna energetska efikasnost po kome je ova kompanija sa nivoom od dva odsto gubitka u evropskom vrhu.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta, Univerzitet u Beogradu Željko Đurišić je istakao da ključno pitanje budućnosti nisu resursi, već skladištenje energije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.