U trendu

Oporavak hotelijerskog sektora za pet do 10 godina?

BEOGRAD – Problemi u hotelijerskoj industriji počeli su da se javljaju i pre pandemije virusa korona, dok je pandemija te probleme još više “ogolila” i zbog toga će oporavak tog sektora trajati između pet i deset godina i neće biti moguć bez državne pomoći.

To je zaključak panela o uticaju pandemije na hotelijersku industriju i o njenom oporavak u okviru Kopaonik biznis foruma, na kojem je pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Renata Pindžo rekla da je pandemija najveći negativan uticaj ostavila na sektor turizma i ugostiteljstva i da je nakon rekordne 2019. godine, prošla godina bila proglašena za najgoru godinu organizovanog turzima u svetu.

Ističe da je 2019. godine ostvareno oko 1,5 milijardi međunarodnih putovanja, kao i 1,7 triliona dolara profita.

Pindžo dodaje da se procenjuje da je pad u dolascima prošle godine u svetu iznosio oko 75 odsto, kao i da su investicione aktivnosti u oblasti turizma smanjene za čak 40 odsto, sa najavama da će ulaganje ove godine biti još manje.

Govoreći o Srbiji, Pindžo kaže da je u Srbiji pad u oblasti turizma bio amortizovan, jer, podseća, naša zemlja nije destinacija koja zavisi od stranih turista.

Najveći pad u dolascima, dodaje, doživeli su gradovi i gradski hoteli, naročito Beograd, koji je imao pad u dolascima između 75 i 80 odsto, dok su banje i planine imale dobru posećenost i nisu osetile taj pad.

Ističe da je hotelijerska industrija imala probleme i pre pandemije, a da ih je pandemija još više “ogolila”.

Najveći problem za hotelijere, i pre, a naročito sada nakon pandemije, jeste nedostatak radne snage, koja će sada još više otići u druge industrije zbog straha da se ne pojavi neka nova pandemija i ponovo budu bez posla.

Rešenje za hotelijersku industriju, kaže Pindžo, jeste stvaranje javno-privatnog partnerstva kako bi ta industrija “preživela”, da država iz budžeta ulaže više novca u turizam, jer, naglašava “ulaganje u turizam je investicija, a ne trošak”.

Takođe, smatra da će hotelijerima možda biti potrebna još jedna finansijska pomoć države.

Regionalni generalni menadžer IHG Živorad Vasić ističe da je hotelijerska industrija tokom pandemije izgubila mnogo zaposlenih, ali da je to, podseća, za hotelijere već stari problem.

Dodaje da mnogi hoteli u Beogradu, Srbiji i regionu ne mogu da nađu radnu snagu za poslove konobara i kuvara, jer su, kaže, niske plate.

“Ne žele da rade za niske plate, a i posao u hotelijerstvu im ne daje sigurnost, naročito ne posle pandemije”, kaže Vasić.

Smatra da će hotelijerska industrija tek doživeti poteškoće, jer će morati da podižu plate kako bi privukli radnike, ocenjuje da posao još neko vreme neće biti kao pre kovida19, da će cene ostati na nivou koje su bile tokom pandemije ili će se čak i spuštati, zbog čega će ta industrija imati pad profita.

“Banke neće biti sigurne da daju kredite hotelijerima, hoteli se neće obnavljati i to je jedan ozbiljan problem”, podvukao je Vasić.

On je pozdravio pomoć koju je Vlada Srbije prošle i ove godine dala za hotelijere, od 350 evra po sobi i 150 evra po ležaju, uz sve ostale pomoći kao što je pomoć u vidu isplate nekoliko minimalnih zarada.

Vasić smatra da bi država trebalo da nastavi da podržava hotelijarsku industriju, a pre svega većom promocijom naše, jer, kako kaže, taj sektor to neće moći sam.

“Prognoze su da ćemo tek 2025. godine imati tako uspešnu godinu u turizmu kao što je bila 2019. godina”, rekao je Vasić.

Generalni menadžer Kempinski hotela Adriatic Željko Stašević takođe je istakao da su tokom pandemije gradski hoteli mnogo više pogođeni, te da su oni na moru, uprkos koroni, u odnosu na gradske hoteli nešto bolje poslovali.

Kaže da je njihov najvažniji zadatak tokom pandemije bio da sačuvaju radnu snagu i naglasio da, uprkos krizi, nisu otpustili nijedno radnika.

“MK Grupu i Kempinski Hotele karakteriše snaga i dugoročna vizija koja počiva na dobroj radnoj snazi i nismo želeli da dozvolimo da zbog jedne loše godine ostanemo bez kvalitetnih radnika”, rekao je Stašević.

Ističe da ovo nije prva loša godina za turizam, te podseća da je taj sektor krizu osetio i 2008. godine, kao i svaki rat ili sukob koji se dogodio u svetu.

Finansijski direktor Promont Group i Fruške terme Aleksandar Cicmil kaže da je pandemija uticala i na poslovanje njihove kompanije, te podseća da su hotel Fruške terme otvorili krajem 2019. godine, i da tokom 2020. godine nisu radili šest meseci.

“Šest meseci nismo radili, ali uspeli smo da očuvamo tim i to nam je najvažnije”, rekao je Cicmil i dodao da su uprkos teškim okolnostima ispaltili svih 1.200 plata.

Saglasan je sa kolegama da će u budućnosti investiciona aktivnost u oblasti turzima biti manja, naročito, kaže, zbog činjenice da su pojedini materijali za gradnju poskupeli.

Cicmil je pozdravio ulaganje države u infrastrukturu, a naročito izgradnju Fruškogorskog koridora, jer će nakon njegovog završetka, kako kaže, Fruške terme biti od Novog Sada na 12 minuta, a od aerodrome na 25 minuta.

Direktor globalnog poslovanja Horvat HTL Džejms Čapel kaže da prošle godine nije bilo velikih investicija u hotele, upravo zbog, kako kaže, velike finansijske neizvesnosti.

Smatra da će se hotelijerska od posledica korone oporavljati u narednih pet do deset godina.

“Niko neće izaći lako iz ove pandemijske krize”, smatra Čapel i pozdravio je što su države u Evropi tokom krize pomogle ovom sektoru da opstane.

Ističe da će se pravo stanje u hotelijerskoj industriji videti tek nakon ove letnje sezone.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.