U trendu

Organska proizvodnja za manje stetnih uticaja poljoprivrede

SUBOTICA – Predstavnici Instituta za zemljište iz Beograda i udruženja Serbia organika danas su u poljoprivrednom domaćinstvu Josipa Mamuzića u Ljutovu kod Subotice održali radionicu o primeni metoda organske proizvodnje radi ublažavanja štetnih uticaja poljoprivrede na klimatske promene.

Kao mera za prilagođavanje poljoprivrede ovim promenama u Srbiji osmišljen je projekat „Razvoj inovativnih metoda organske biljne proizvodnje u pravcu povećanja klimatske neutralnosti poljoprivrede“, koji realizuju Institut za zemljište, Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia organika i Institut za ekonomiku poljoprivrede, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Rukovodilac projekta i viši naučni saradnik Instituta za zemljište Vladan Ugrenović istakao je da površine pod organskom proizvodnjom nisu velike, ali su metode koje ona podrazumeva veoma korisne, pa je ideja da se što više primenjuju i u konvencionalnoj poljoprivredi.

„Imamo dovoljno dragocenih iskustava, koje sve više dobijaju na značaju zahvaljujučhi istraživačima i organskim proizvođačima kao što je naš domaćin Josip Mamuzić iz Ljutova“, rekao je Ugrenović.

Jedan od rukovodilaca projekta i istraživač u Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ Vladimir Filipović naveo je da je intenzivna poljoprivredna proizvodnja svojom postavkom dobrim delom dovela do značajnog zagađenja životne sredine.

„Ratarska intenzivna proizvodnja, kao najmasovnija na ovim prostorima, može najviše da našteti životnoj sredini i to zbog neadekvatne obrade zemljišta i nebalansirane upotrebe sredstava za ishranu i zaštutu bilja“, rekao je Filipović za Tanjug.

Kao moguće mere za sprečavanje takvih uticaja preporučio je upotrebu metoda organske proizvodnje, poput primene višepoljnih plodoreda, pokrovnih useva, zelenog malča, kompostiranja i zelenišnog đubrenja.

Mamuzić je istakao da je stanje njegovih useva, koje uglavnom čine žitarice, uprkosi sušne godine sasvim solidno zahvaljujući metodama iz oblasti organske proizvodnje koje primenjuje.

„Pored plodoreda i drugih aktivnosti, bitno je istaći da nema preoravanja i tri godine ne koristimo plug, već samo podrivač, gruber, i tanjiraču, što je majne posla, manje troškova, što dovodi do veće mineralizacije zemljišta i drugih koristi“, rekao je ovaj proizvođač.

Stručni saradnik Instituta za zemljište Nikola Koković istakao je da preteranim razglaganjem organske materije dolazi do stvaranja štetnih gasova poput ugljen dioksida, amonijaka i metana.

„Cilj dobre poljoprivredne proizvodnje je da se smanji ta emisija, pa smo u ovom projektu najviše proučavali labilnu organsku materiju, koja je značajan izvor hrane i iz koje proizilaze glavne količine ugljen dioksida iz zemljišta“, rekao je Koković.

Naglasio je da se vezivanje većih količina ugljenika za zemljište postiže prvenstveno izborom odgovarajućeg plodoreda i uključivanjem travno leguminoznih biljaka u proizvodnju, čime se smanjuje broj kultiviranja, koje je glavni faktor razlaganja organske materije u zemljištu i izvor emisije ugljenika.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar