Pametnom specijalizacijom do privrede zasnovane na znanju
BEOGRAD – Pametna specijalizacija, naročito u oblastima kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti, predstavlja šansu za razvoj srpske privrede zašnovane na znanju i naprednim tehnologijama, rečeno je danas na Kopaonik biznis forumu.
Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Jasna Atanasijević, na panelu „Pametna specijalizacija u Srbiji – nove ideje za novo vreme“, rekla je da se u Srbiji u nauci stvara 300-ti deo naučnih saznanja u svetu.
„U nekim oblastima smo još napredniji, kao u prehrambenoj tehnologiji i inženjerskim i prirodnim naukama gde stvaramo čak stoti deo svetske naučne produkcije“, navela je ona.
Atanasijevićka je istakla da bi, ukoliko uspemo ekonomiju da zasnujemo na nekim sofisticiranijim i tehnološki naprednijim proizvodima zasnovanim na sopstvenom znanju i ako ih prodamo na međunarodnom tržištu, naša zemlja mogla dugoročnije da se otisne ka višim stopama privrednog rasta.
Naglasila je da i male zemlje mogu tako brzo da se razviju i da je Izrael možda najbolji primer.
Ona je podsetila da je Vlada Srbije usvojila ranije Strategiju za pametnu specijalizaciju do 2027. godine kao i strategiju za industriju kako da se unapredi proizvodna struktura srpske privrede, kao da se podstaknu ualganja privatnog sektora u tehnološki napredniju proizvodnju i usluge u Srbiji.
Kako je rekla, kada je izbila pandemija svi smo shvatili više nego ikada ranije koliko nam je potrebna nauka i koliko od nje zavisimo.
Naglasila je da su naučnici u velikoj meri pomogli društvu u borbi sa pandemijom i koliko je potrebna pomoć države.
Tako je za veoma kratko vreme napravljena laboratorija uz pomoć Kine Vatrno oko za testiranje na kovid, u Beogradu i u Nišu, a direktorka Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerzitet u Beogradu Jelena Begović kako su sprski naučnici realizovali taj projekat.
Kaže da pre kovid krize niko nije mogao da pretpostavi da će naučnici doći za tako kratko vreme u prvi plan.
„Na neki način zahvaljujući koroni i pandemiji oni koji odlučuju su fokus preusmerili ka nauci“, naglasila je ona.
Takođe, rekla je da su osnovni stubovi za razvoj svakog društva zdravstveni i obrazovni sistemi i da je to ponovo došlo do izražaja.
„Morala je da dođe korona da bi se perepcija promenila i da bi videli šta je vredno i bez čega ne možmeo“, naglasila je Begović.
Direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić je rekao da u Srbiju sve više dolaze investitori koji prave proizvode više tehnološe vrednosti i sa sve sofisticiranijim proizvodima.
Kaže je 2010. godine bilo puno nezaposlenih u Srbiji i da je bio cilj da se dovede što više investitora koji će brzo da zaposle što veći broj ljudi, dok su posle počeli da se dovode sve tehnološki naprednije kompanije koje uključuju i što više domaćih dobavljača, kao što su Kontinental, Simens, Brose, CTF, MTU i drugi.
Gazdić je istakao da u svim zemljama postoji kontraverzi oko davanja subvencija investitorima, ali da onepostoje u skoro svim zemlljama sveta, kao i u svim evropskim zemljama, u vidu poreskih olakšica i novčanih davanja.
Kazao je da je dobar signal i da sve više kompanije ne dolazi u Srbiju sa svojim proizvodnim kapacitetima već otvara prvo
sve veći broj okompanija ne dolazi sa proizvodnim kapacieotm već sa istražzivačko – razvojnim centrima, gde zapošljavaju visoko obrazovni kadar.
Direktor MIND – Milanović Industries grupe Darko Đorić je predstavio uspeh te kompanije i kako funkcioniše MIND Park – industrijska zona kod Kragujevca koja je nastala nakon prodaje Milanović Inženjeringa Simensu.
On je kazao da imaju dobru saradnju sa srednjim školama i univerzitetima u Srbiji po pitanju dualnog obrazovanja.
Đorić je rekao da je pandemija otvorila neke nove mogućnosti kada je železnica u pitanju pošto se sve više koristi ta vrsta prevoza, kao i da u Majnd park uz podršku države dolaze kompanije iz oblasti šinske industrije kako bi se povećao transfer tehnologije. Kako je rekao, cilj je da se kod nas jednog dana napravi i brzi voz.
Direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac je istakao da inovacija ne može da bude inovacija ako se ne nađe na tržištu odnosno ne privede nameni.
Kaže će fonda samo ove godine imati na raspolaganju više od 25 miliona evra za grantove, kao i da će ove godine proširiti podršku i na privatne investitore koji pomažu preduzeća u razvoju inovacija.
Viktor Nedović predstavio je projekat SAIGE – za akceleraciju inovacija i podsticanje rasta preduzetništva u Srbiji (Ačelerating Innovation and Growth Entrepreneurship).
Nedović, koji je direktor projekta, kažse da taj projekat finansira Svetska banka sa 43 miliona evra i EK sa oko 41,5 miliona evra, koji će biti raspodeljeni u narednih nekoliko godina.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.