Pandemija „nabildovala“ globalni dug na 281 bilion dolara

LONDON – Kovid pandemija podigla je prošle godine „planinu“ globalnog duga za dodatnih 24 biliona dolara, na rekordnih 281 biliona dolara, čime je njegov udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu dostigao 355 procenata, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za međunarodne finansije (IIF).

Prema studiji IIF-a, državni paketi podrške privredi u građanima pogođenim pandemijom učestvovali su u ukupnom povećanju globalnog duga s jednom polovinom, svetske kompanije su dodale još 5,4 biliona dolara novih zaduženja, banke 3,9 biliona, a domaćinstva 2,6 biliona dolara, prenosi Rojters.

To je rezultiralo rastom udela svetskog duga u globalnom BDP-u za 35 procentnih poena na preko 355 posto.

Ovaj skok znatno nadmašuje rast zabeležen tokom svetske finansijske krize 2008. i 2009, kada je učešće duga u BDP-u povećano za 10 procentnih poena, odnosno 15 procentnih poena, respektivno.

Iz IIF-a ističu da je malo znakova koji nagoveštavaju stabilizaciju duga u skorijem periodu.

Kako se procnjuje, i ove godine će se zaduživanje kretati znatno iznad nivoa pre kovida u mnogim zemljama i sektorima, podržano još uvek niskim kamatnim stopama, mada bi ponovno otvaranje ekonomija trebalo da bude od pomoći BDP-u u ovoj jednačini.

„Očekujemo da će se globalni javni dug ove godine povećati za dodatnih 10 biliona dolara“, navodi se u izveštaju IIF-a, i dodaje da bi ukidanje mera podrške moglo da se pokaže još većim problemom nego što je bilo nakon finansijske krize.

Nagli rast duga je prošle godine bio naročito izražen u Evropi, pri čemu su udeli duga nefinansijskog sektora u Francuskoj, Španiji i Grčkoj u BDP-u porasli za oko 50 procentnih poena.

Snažno povećanje odnosa duga i BDP-a uglavnom je bilo vođeno državnim paketima olakšica, posebno u Grčkoj, Španiji, Britaniji i Kanadi. Švajcarska je bila jedina tržišna ekonomija, od 61 zemlje obuhvaćene analizom IIF-a, koja je zabeležila pad učešha duga u BDP-u.

Što se tiče tržišta u usponu, Kina je zabeležila najveći porast pokazatelja duga prema BDP-u, ne računajući banke, a slede Turska, Južna Koreja i Ujedinjeni Arapski Emirati.

„Prerano povlačenje vladinih mera podrške moglo bi da izazove nagli rast bankrota i novi talas problematičnih kredita“, navodi IIF, ali istovremeno upozorava da kontinurano oslanjanje na državnu pomoć nosi sa sobom i „sistemske rizike“, podsticući takozvane „zombi“ firme – najslabija i najzaduženija preduzeća – da preuzmu još veći dug.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.