U trendu

Panel „Poljoprivreda na prvom mestu“: Napraviti pobedničku strategiju

NOVI SAD – O značaju saradnje, finansiranja i promocije poljoprivrede u okviru 88. Sajma poljoprivrede diskutovano je kroz panel „Poljoprivreda na prvom mestu“, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da je budžet za podsticaj narastao dva puta u poslednjih sedam do osam godina.

Govoreći o obrtnim sredstvima i nabavci mehanizacije, ministar je rekao da su prošle i ove godine „subvencije bile izdašne“ i da će se sa time nastaviti, te da su na raspolaganju konkursi Svetske banke, dok smo sa sredstvima iz IPARD fondova „u petoj brzini“.

„Ono što nas čeka je i konkurs Svetske banke za stočare i ratare, čeka nas poziv vezan za ruralni razvoj. To su neke stvari koje upotpunjuju čitavu sliku u ovoj 2021. godini vezano za finansijsku podršku poljoprivrednicima koja je iz godine u godinu sve veća“, rekao je ministar.

Nedimović je kazao da, iako je ova godina bila ekstremno sušna, poljoprivreda neće biti u „minusu“, odnosno da će biti ostvaren rod na nivou višegodišnjeg. Prema njegovim rečima, prinosi kukuruza su na nivou 6 do 6,3 tone po hektaru, a i suncokret je solidno rodio, saopštili su organizatori.

Nedimović je ovom prilikom rekao da su ove godine počele ozbiljne kontrole kako se koriste isplaćena sredstva, a u nekim slučajevima utvrđeno je da se polovina novca koristi nenamenski ili su u konkursnoj dokumentaciji falsifikovani podaci.

Govoreći o primeni Zakona o sezonskom zapošljavanju u poljoprivredi Nedimović je naveo da je na taj način angažovano 44 hiljade ljudi, a sve više na našim poljima angažovani su radnici iz inostranstva.

Učesnici panela su se složili da je potrebno unaprediti saradnju svih relevantnih subjekata u poljoprivredi i napraviti širu strategiju razvoja poljoprivrede.

Sinergijom resornog ministarstva, poslovnih banaka, prerađivača i proizvođača može se doći do novih strategija u razvoju poljoprivrede, istaknuto je tokom diskusije.

Opcija koju poljoprivredni proizvođači najviše biraju su subvencije države, koje realizuju putem poljoprivrednih kredita kod banaka.

„Komercijalna Banka i NLB banka su ove godine najuspešnije u tome, preko 1,8 milijardi kredita smo već isplatili, što je skoro polovina svih isplaćenih kredita, tako da smo pružili najveću moguću podršku poljoprivrednicima“, kazao je Dejan Janjatović, predsednik IO Komercijalne banke.

NLB banka organizuje i Oganik konkurs – 5 miliona za 10 najboljih ideja. Ove godine se pridružuje i Komercijalna banka kao nova članica NLB grupe i trenutno ima oko 80 prijava na konkursu, a svi zainteresovani se mogu prijaviti do kraja septembra. Ovaj konkurs predviđen je da olakša poslovanje organske proizvodnje koja iziskuje veća finansijska sredstva I ima komplikovanije procesne sisteme.

Prema podacima NLB banke, prethodne godine su se najviše podnosili zahtevi za kredite za likvidnost, nakon njih su krediti za kupovinu mehanizacije, polovne i nove, za izgradnju objekata, kupovinu stoke zemlje i drugi.

„Mi kao banka imamo obavezu da i ministarstvu prenesemo ono što vidimo na terenu, potom da se prilagode ti programi onome što poljoprivredinicima treba… U toj razmeni informacija mislim da svi dobijaju, onda jednostavno to poljoprivredu gura napred. Naravno, s druge strane i poljoprivrednici su tu da čuju neke nove trendove, a banka ne samo što finansira, banka u svom poslovanju i prati te trendove“, istakao je VLADIMIR Čaprić, član izvršnog odbora NLB Banke.

On dodaje da su programi tu da poljoprivrednicima daju opcije, a oni su ti koji će na kraju odlučiti šta je je za njihovu proizvodnju najbolje I na koji način će se to finansirati.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.