U trendu

Pet najvećih izazova u energetici u 2023, ključna promena navika

BEOGRAD – Promena navika u proizvodnji i distribuciji energije mogla bi da uštedi 29,1 milijardu evra godišnje u EU, a potrošačima čak 71 milijardu i da spreči 37,5 miliona tona emisije gasova, smatraju stručnjaci.

Kažu i da pritisak da se poveća energetska bezbednost Evrope, uz smanjenju emisiju ugljenika nikad nije bio intenzivniji, kao i da će energetska tranzicija i prihvatanje zelenih izvora biti goruća tema sledeće i narednih godina među svim učesnicima ovog sektora.

Operatori prenosa i distribucije energije moraju da prihvate
dekarbonizaciju, decentralizaciju i digitalizaciju kako bi modernizovali mrežu, istovremeno vodeći računa i o sajber bezbednosti i održivosti.

Zato će 2023. godina biti ključna u sektoru elektroprivrede, a Aleksandar Vasić iz kompanije Eaton za upravljanje energijom kaže da su ti izazovi brojni i da će na sve uticati pet trendova koji će obeležiti 2023. godinu.

Prvi trend je decentralizovana proizvodnja energije, jer oni koji se tradicionalno opisuju kao potrošači, odnosno oni iza brojila – domaćinstva, preduzeća i industrije koje troše energiju, sve više koračaju ka „poziciji ispred brojila“.

Ovo čine da bi proizveli deo sopstvene energije iz sredstava kao što su solarni paneli, uz korišćenje sistema za skladištenje energije.

Njihovo sve veće učešće na energetskim tržištima prepoznato je kao put napred u sektoru proizvodnje energije, koji mora da se odvikne od teške zavisnosti od fosilnih goriva ne bi li ublažio klimatske promene.

Drug trend je fleksibilnost na strani potražnje.

„Očekujemo da će pozivi mrežnim operatorima biti sve jači, kako bi omogućili veći nivo fleksibilnosti na strani potražnje tokom 2023. godine. Kako se potrošači sve više upoznaju sa proizvodnjom energije, otkriće i kako mogu da zarade novac trgujući energijom preko mreže i nudeći svoje kapacitete za skladištenje“, naveo je Vasić, navedeno u saopštenju.

Ipak, dodaje da će mrežnim operatorima biti teško da se prilagode novoj stvarnosti i drugačijim rukovanjem dvosmernim energetskim tokovima na mrežama razvijenim za „jednosmerni tok“.

Poslednja SmartEn studija pokazuje da bi potpuna aktivacija fleksibilnosti u zgradama, električnim vozilima i industriji do 2030. smanjila investicije u distributivnu mrežu u zemljama Evropske unije za
preko 29,1 milijardu evra godišnje.

Takođe, mogla bi da uštedi potrošačima čak 71 milijardu evra i spreči
37,5 miliona tona emisije gasova u atmosferu godišnje.

Treći trende je digitalizacija, jer složenim energetskim modelom koji obuhvata mnoge tačke varijabilnog snabdevanja i potrošnje mora
se upravljati digitalno, ali komunalna preduzeća su rastrzana između digitalizacije svojih mreža i ažuriranja postojeće infrastrukture.

„Na osnovu međunarodnog istraživanja lako je zaključiti da je komunalni sektor u kritičnoj tranzicionoj tački. Pred njim je izazov da zadrži postojeću mrežu i nivo usluge, uprkos povećanim zahtevima za digitalizacijom i zastareloj infrastrukturi, što će morati da se promeni“, rekao je Vasić.

Četvrti trend je sajber bezbednost. Decentralizacija i digitalizacija podrazumevaju obradu ogromnih količina podataka i to izaziva
zabrinutost u vezi sa sajber-bezbednošću, jer uključivanje više podataka u sistem povećava njegovu ranjivost.

„U budućnosti očekujte da sektori energetike i sajber-bezbednosti blisko sarađuju kako bi zaštitili mrežu. Vlade, takođe, moraju da blisko sarađuju sa energetskim sektorom u tom cilju. Ovo mora da uključi
prihvatanje privatnih investicija i inovativnih novih tehnologija koje utiru put za bolje procese i strukture upravljanja rizikom“, objašnjava Aleksandar Vasić.

Peti trend su rasklopni uređaji bez SF6, pošto EU i druge evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, spremaju se da od polovine 20-ih godina ovog veka zabrane upotrebu SF6 gasa u rasklopnim uređajima srednjeg napona.

Komunalna preduzeća, zajedno sa mnogim drugim sektorima koji koriste ovakve rasklopne uređaje, moraće da izaberu alternative u budućnosti. Ako se to dogodi, upotreba SF6 gasa biće potpuno
zabranjena u EU.

Rasklopni uređaji srednjeg napona bez SF6 gasa široko su dostupni u opsegu do i uključujući 24 kV, što bi trebalo da olakša odluku o njegovom izbacivanju već i od 2023. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar