Pet nemački instituta srezalo prognozu rasta na 0,5 odsto
BERLIN – Vodeći nemački ekonomski instituti revidirali su danas znatno naniže prognozu rasta nemačke privrede.
Iako su na proleće očekivali da će bruto domaći proizvod Nemačke porasti za 0,8 odsto u 2019. godini, instituti sada očekuju rast BDP-a od samo 0,5 procenata, navodi se u izveštaju „Zajedničke ekonomske prognoze“, koji su izradili berlinski institut DIW, minhenski institut Ifo, institut IfW iz Kila, IWH institut iz Halea i RWI iz Esena.
Uzroci slabih performansi nemačke privrede su opadajuća globalna tražnja za kapitalnim dobrima, koja su izvozni adut nemačke privrede, kao i politička neizvesnost i strukturne promene u automobilskoj industriji, ocenjuje se u izveštaju dostavljenom Tanjugu.
Ekonomski instituri su takođe smanjili prognozu rasta BDP-a nemačke privrede za narednu godinu na 1,1 procenat, u odnosu na prolećnu prognozu rasta od 1,8 odsto.
„Nemačka industrija je u recesiji, a to sada utiče i na one koji pružaju usluge tim kompanijama“, kaže Klaus Mihelsen, šef odeljenja za prognoze i ekonomsku politiku u berlinskom institutu DIW.
„Činjenica da ekonomija uopšte beleži rast prvenstveno je posledica kontinuiranog pozitivnog potrošackog raspoloženja domaćinstava, kojem podršku pružaju dobri ugovori o platama i poreske olakšice“, izjavio je Mihelsen.
Širom sveta su, kako dodaje, prisutne političke neizvesnosti koje utiču na spoljnu trgovinu smanjujući spremnost kompanija da ulažu.
„Rizici koji proističu iz eskalacije trgovinskog rata posebno su veliki, dok bi neadekvatan Bregzit takođe naneo štetu, što bi prouzrokovalo da nemački bruto domaći proizvod bude za 0,4 odsto niži u narednoj godini nego kad bi došlo do adekvatnog izlaska iz EU“, ocenjuje Mihelsen.
U izveštaju se navodi i da je rast zaposlenosti u Nemačkoj izgubio zamajac kao posledica usporavanja ekonomije, dok je u sektoru industrije čak došlo do ukidanja radnih mesta.
Nasuprot tome, pružaoci usluga i građevinski sektor još uvek zapošljavaju. Shodno tome, instituti prognoziraju rast zaposlenosti od 380.000 radnih mesta u ovoj godini.
Ipak, u naredne dve godine će, kako se očekuje, biti stvoreno tek između 120.000 i 160.000 novih stalnih radnih mesta, a stopa nezaposlenosti će porasti na 5,1 posto u 2020. godini sa 5,0 odsto u 2019. godini, da bi u 2021. godini ponovo pala na 4,9 posto.
Potrošačke cene nastaviće da rastu umerenim tempom, te će u ovoj godini porasti za 1,4 posto, u 2020. godini za 1,5 posto i za 1,6 procenata u 2021. godini.
Instituti ocenjuju da je nemački budžetski suficit i dalje visok u ovoj godini, i da će iznositi oko 50 milijardi evra. Međutim, on će, kako procenjuju, gotovo „ispariti“ do 2021. godine i spasti na oko četiri milijarde evra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.