Pitanje eksploatacije litijuma će se postavljati, bitna nemačka iskustva

BEOGRAD – Narodna poslanica i presednica Foruma za energetsku politiku Skupštine Srbije Aleksandra Tomić danas je, na marginama konferencije Smart mobility, rekla da je eksploatacija litijuma pitanje koje će se u Srbiji postavljati u budućnosti i dodala da bi nemačka iskustva bila od velikog značaja prilikom dijaloga o toj temi.

Tomićeva, koja je učestvovala na panelu o skiciranju budućnosti pametnog saobraćaja, rekla je za Tanjug da su akumulatori globalni problem u e-mobilnosti, pošto najčešće koriste litijum, što otvara temu proizvodnje litijuma u Srbiji.

„Bilo je nekoliko konferencija na kojima su za sto seli i oni koji su za, i oni koji su protiv eksploatacije rude iz koje se izdvaja litijum u Srbiji. Pitanje u Srbiji koje će se sigurno postavljati u budućnosti, s obzirom da je gotovo izvesno da potencijale imamo, jeste da li smo spremni da po visokim ekološkim standardima primenimo određene nove ekološke procese i proizvodimo tako nešto. I da li je ‘zelena Srbija’ o kojoj pričamo spremna da sarađuje po tom principu“, rekla je ona.

Tomićeva je dodala da je poznato da su u Nemačkoj velike regije, koje su baš u zoni njihovih poznatih banja, u stvari centri za ispitivanje i eksploataciju litijuma.

„Njihova iskustva bi nama bila od velikog značaja pogotovo u budućnosti“, rekla je ona.

Govoreći šire na temu pametnih gradova i e-mobilnosti i naporima države da utiče na brz razvoj takvog razvoja Tomić je rekla da je država dosta uradila kada je u pitanju sinergija institucija, privrede, fakulteta, univerziteta i naučno istraživačkih centara.

Navela je da se očekuje da ove godine u Srbiji budu otvoreni novi pogoni šest fabrika koje su direktno vezane za distributivne lance autoindustrije gde će se zaposliti oko 2.500 ljudi.

„Država je prepoznala potrebu da te kompanije otvore svoje naučno istraživačke centre, koji će sarađivati sa tehničkim fakultetima univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Podrška nauci je i izdvajanje ministarstva za nauku što je i pokazatelj da idemo u smeru primene novih tehnologija koje su karakteristika 4. industrijske revolucije“, rekla je ona.

Ocenila je da se mladi na osnovu ovakvog razvoja i potreba tržišta sve više opredeljuju za tehničke fakultete, te da se na mora odgovoriti multidisciplinarnošću povezivanjem tehničkih kao i drugih fakulteta.

Tomić navodi da automobilske kompanije biraju Srbiju za investicije jer su zainteresovane za naše kadrove, jer mladi ovde brzo uče, dobro prihvataju nove tehnologije i nove načine rada.

„Sinergija, digitalizacije, konkurentnost, razvoju preduzetništva, zahteva i nov sistem funkcionisanja i prilagođavanja sistema obrazovanja, te nove programe na master studijama tehničkih fakulteta koji treba kompletne struke da prilagode ovo tržištu rada“, poručila je ona i navela da je Mašinski fakultet Beogradskog univerziteta to prepoznao pre svega zbog zahteva automobilskih kompanija i otvoriće nove programe.

Ona je istakla da je otvaranje razvojnog centra američke kompanije za elektromobile čast za Srbiju, jer postaje centar i za edukaciju mladih u tom poslu.

Istakla je da su u razvoju Srbije u ovom pravcu veliki posao za državu uradili i predsednik države i Vlada Srbije.

Govoreći na temu skiciranja budućnosti pametne mobilnosti, na konferenciji, čiji je moto „Inspirisani ljudima“, profesor Univerziteta Mediteran iz Podgorice Velimir Strugar ukazao je na izuzetno snažnu vezu razvoja elektroautomobila i pametne energetske mreže za koju su ta vozila samo jedan od entiteta.

On je istakao potrebu za razvoj pametnih elektromreža koje bi podržavale i razvoj mreže elekropunjača za vozila.

Naglasio je da je potreban multisektorski pristup za obezbeđenje ambijenta za uspostavljanje emobilitija, koji u svetu već postoji, te da bi trebalo da se naučene lekcije tamo iskoriste i ne uče ponovo.

Istakao je da je u razvoju infrastruktura ogroman problem koji je nerešiv bez države kako u promenama legislative tako i u planiranju.

On je ukazao na globalne i evropske podatke o velikom rastu elektromobilnosti, i naveo da su očekivanja još veća.

Šef softverskog inženjerstva u engleskoj kompaniji „Kinto Join“ koja je deo „Tojote“, Nemanja Malašević, ukazao je na više primera gde savremena softverska rešenja mogu da pomognu pametnom saobraćaju u gradovima.

Naveo je da postoje načini da se ljudi usmere više ka korišćenju javnog prevoza te da se tako skloni što više vozila sa ulica, te da se radi na softverskim sistemima za optimizaciju saobraćajnih gužvi a uz podatke iz mobilnih telefona građana.

Ocenio je da su budućnost pametni načini prevoza jer se tako smanjuje zagađenje, i dodao da je neophodno menjati način razmišljanja ljudi što je težak posao.

Malašević je izdvojio pitanje motivacije, odnosno benefita za građane, jer je prema istraživanjima samo 2-3 posto građana spremno na zalenije ponašanje iz uverenja.

Istakao je zadovoljstvo jer koncept pametnih gradova i putovanja polako nastaje kroz integraciju pojedinačnih rešenja i ideja u jedinstvenu pametnu mobilnost.

Stručnjak za emobilnost David Miltenović objasnio je ideju rada na aplikaciji edrajv koja će vozačima elektromobila rešiti probleme oko punjenja jer će im davati informacije o punjačima sa dosta detalja.

Taj razvoj je deo najveće evropske platforme, a želja je da se što više zna za punjače u Srbiji kako bi vozači u tranzitu znali gde mogu da napune vozilo.

On se založio da u Srbiji bude punjača od više proizvođače, ta da se ide ka tome da punjenja budu što jednostavnija.

Asistent na Mašinskom fakutetu iz firme PR-DC Miloš Petrašinović je govoreći o razvoju električnih letilica – dronova i mogućnosti da doprinesu razvoju pametnih gradova rekao se ide ka prevozu putnika odnosno tereta – kritičnih poput krvi odnosno komercijalnih kao hrane.

Ukazao je na značaj uređenje vazdušnog prostora u gradovima čemu će u budućnosti doprineti i veštačka inteligencija kako bi se slikovito je opisao infrastruktura gradova spojila sa kontrolom leta.

Objašnjajući situaciju u obrazovanju mladima je uputio poruku da pored IT specijalnosti što su softverska rešenja da bi bili uspešni moraju da imaju stručna znanja i oko hardvera odnosno primene efekata u prirodi, poput vazduhoplovstva.

Konferencija Smart mobility obuhvatila je i pitanje finansiranja investicija u promene, i pametne ideje koje do njih vode.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.