PKS: Nadležni rade na pomoći vozačima kamiona na granici Ukrajine
BEOGRAD – Privredna komora Srbije, Ambasada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova rade sve da pomognu vozačima kamiona sa srpskim tablicama koji su zarobljeni na graničnim prelazima Ukrajine sa Mađarskom, Rumunijom i Poljskom, izjavio je jutros direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS-u Mihailo Vesović.
Prema njegovim rečima, procene su da ima oko 100 zarobljenih kamiona iz Srbije u Ukrajni, od kojih je oko 50 na graničnim prelazima.
Vesović je podsetio da ukrajinske pogranične vlasti ne dozvoljavaju da kamioni sa ruskom i beloruskom robom pređu granicu zemlje i dodao da u zavisnosti od graničnih prelaza, Ukrajinci ne propuštaju ni vozila koja prevoze robu iz ostalih zemalja, kao što je to slučaj sa kamionima sa srpskom robom na rumunskoj granici.
„Najveći broj ljudi je na rumunskoj granici, zatim imamo četiri kamiona na mađarskoj granici i četiri kamiona na poljskoj granici“, precizirao je Vesović gostujući na TV Prva.
On je naglasio da se ne može očekivati od prevoznika da ostave svoja vozila i svoj posao i pređu granicu, niti je moguće, kaže on, da se roba istovari i da se praznim vozilima pređe granica.
Objasnio je da zbog situacije u Ukrajini nije moguće stupiti u kontakt sa bilo kime u Ministarstvu spoljnih poslova ove zemlje, jer ljudi „rade od kuće ili su u izbeglištvu“.
„Dva kamiona su danas prešla mađarsku granicu i dva su prešla i rumunsku granicu. Imate oko 20.000 do 30.000 izbeglica na granicama koji su prioritet, a svaki kamion zahteva do dva sata carinjenja, pa čak i kada bi se normalizovala situacija na graničnim prelazima, bilo bi velikog čekanja i zastoja“, objasnio je Vesović.
Kada je u pitanju ekonomska situacija zbog sukoba u Ukrajini, Vesović je rekao da je energetska kriza već postojala zbog dvogodišnje pandemije, a da se sada može očekivati dodatni inflatorni pritisak i skok cena energenata na svetskom tržištu.
Osvrnuo se na stanje u našoj zemlji i poručio da je Vlada donela odluku da nema rasta cena u prehrambenoj industriji, što je, kazao je, održivo na neko vreme, ali nije ostvarivo na dugoročnom planu, jer se resursi crpe iz robnih rezervi.
„Ono što je dobro, jeste što je 80 odsto hrane koja se kupuje u našim prodavnicama domaćeg porekla. Mi ne zavisimo od raskidanja logističkih lanaca. Nećemo imati problem nestašice, videćemo na koji način će moći da se balansira sa cenama“, porucio je Vesović.
Na pitanje o mogućem poskupljenju žitarica i hleba zbog ukrajinske krize, Vesović je naveo da Srbija godišnje proizvede 3,3 miliona tona pšenice, a da potreba domaćeg tržišta za ovom žitaricom iznosi 1,6 miliona tona, te, kaže, nema razloga za brigu u tom domenu.
Poručio je da je na državi da sprovede mere kojima će potrošači u narednom periodu biti zaštićeni, a cene proizvoda od žitarica pristupačne.
Naveo je da će se rast cena energenata, struje i nafte „preliti“ na druge industrije, a posebno odraziti na prehrambeni sektor, te istakao da su time najviše pogođene, kako zemlje Evrope, tako i Srbija.
Dodao je da situaciju dodatno otežavaju sankcije koje su uvedene Rusiji, a koja je veliki i uvoznik, i izvoznik u evropske zemlje i Srbiju.
On je rekao da je plan bio da do leta padne inflatorni pritisak koji je dostigao 10 odsto na godišnjem nivou, ali da trenutna situacija u Ukrajni i Rusiji menja sve planirane tokove.
„Možemo očekivati da će se inflacija zadržati na izuzetno visokom nivou. Srbija je izuzetno zavisila od evropske ekonomije i sada delimo sudbinu evropskih kompanija, pa kako se bude odvijala situacija u Evropi, tako će se preslikavati i na nas“, kazao je Vesović.
Prema njegovim rečima sada je prioritet da se zaštite domaće kompanije koje će krizom biti najviše pogođene, kao i da Srbija nađe kupce za svoje proizvode na drugim tržištima, jer će izvoz u Rusiju biti smanjen, bez obzira što naša zemlja nije uvela sankcije Rusiji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.