PKS: Zbog zabrane izvoza robe iz Srbije na Kosovo šteta oko 150 miliona evra

Privreda Srbije je zbog zabrane izvoza robe na Kosovo od juna 2023. godine, kada je uvedena, do 1. januara 2024. godine imala štetu od oko 150 miliona evra, izjavio je danas rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Aleksandar Radovanović.

On je za Betu rekao da su prištinske vlasti zabranile uvoz sve robe 14. juna 2023. godine, a već 8. jula te godine su dopustile uvoz robe koja im je potrebna.

„Videli su da, kada su uveli zabranu, da je ta odluka ostavila velike posledice na kosovsku privredu, da su sami sebi prekinuli lance snabdevanja sirovinama i poluproizvodima. Shvatili su da su im potrebne mašine i oprema za proizvodnju i pustili su uvoz robe koja im je potreba“, rekao je Radovanović.

Dodao je da se zabrana o uvozu robe iz Srbije od 8. jula ne primenjuje na sirovine, poluproizvode, mineralna đubriva, mašine, opremu, hranu za životinje.

Sve što je, kako je rekao namenjeno za dalju proizvodnju, kao što su sirovine, mogu da se uvoze iz Srbije, a gotova roba za dalju prodaju ne može.

U junu 2022. godine vrednost izvezene robe iz Srbije je, prema njegovim rečima bila 40,7 miliona evra, a u istom mesecu 2023. vrednost izvoza je pala na 16,7 miliona evra, što je 59 odsto manje.

Izvoz iz Srbije u julu 2022. godine vredeo je 45 miliona evra, a u istom mesecu 2023. svega 17 miliona evra ili 62 odsto manje.

U avgustu 2022. godine izvezeno je robe za 45 miliona evra, a u istom mesecu 2023. godini 21 milion evra, što je pad od 52 odsto.

Izvoz u periodu jul-novembar 2022. vredeo je 177,5 miliona evra, a u istom periodu 2023. godine 83,4 miliona evra ili 53 odsto manje.

Radovanović je rekao da značajnu štetu trpe međunarodne kompanije koje imaju pogone u Srbiji i u izvozu učestvuju sa 40 odsto plasmana gotovih proizvoda.

„Te kompanije ne mogu da izvoze hranu, pića, proizvode za higijenu, hemijske proizvode, sve što se može naći u marketima za potrošnju“, rekao je Radovanović.

Srbija sa KiM uvozi, kako je rekao Radovanović, čelik, gvožđe, sveže voće, plastiku, kožu, piće, etanol i celulozu od drveta.

Vrednost uvoza za 10 meseci 2023. godine bila je 37,1 milion evra, što je manje 15,6 odsto u odnosu na 2022. godinu.

(Beta)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com