Podršku države sa stranih, prebaciti na domaće investicije

BEOGRAD – Prostor za dalji rast privrede država bi trebalo da omogući kroz poboljšanje ambijenta i institucija, što bi aktiviralo potencijale domaćih investitora, dok bi način podrške stranim direktnim investicijama trebalo promeniti, zaključeno je danas tokom Ekonomskih razgovora na temu „Rast kroz strane direktne investicije“ koje je organizovala Fondacija Fridrih Ebert.

Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenio je da su subvencionisane strane investicije Srbiji bile neophodne u vreme kada su domaća sredstva za investicije bila mala, a nezaposlenost velika.

„Generalno strane investicije su dobrodošle. Problem je što češće dobijaju subvencije, i na druge načine povoljniji položaj nego domaće. Loše je što postoje dva privredna ambijenta, jedan za domaće investicije, a drugi za strane investitore i privilegovane domaće bliske vlasti“, rekao je on.

Dodao je da je strane direktne investicije ne mogu dugoročno da budu pokretač razvoja i da oslonac moraju biti domaće investicije.

„Industrijska politika Srbije bi morala da ukaže šta će biti prioritet narednih godina, pa da privreda može da se pripremi da učeštvuje u tim aktivnostima. A subvencije kao model treba napuštati, i primenjivati samo u ograničenim uslovima“, rekao je on.

Strane investicije, dodao je, treba privlačiti promenom ambijenta koja se sastoji u obrazovanju radne snage i poboljšavanju infrastrukture.

„Subvencije bi trebalo ograničiti na investicije u poljoprivredi, delatnostima koje donose novu i skupu tehnologiju, nameniti ih za prvoklasne kompanije koje su integrisane u srpsku privredu, u smislu da uzimaju dosta inputa za svoju proizvodnju iz Srbije“, rekao je on.

Srbiju je ocenio kao zemlju u kojoj je popravljena makroekonomska stabilnost, ostvaren napredak u izgradnji infrastrukture ali gde nema napretka u unapređenju institucija koje donose pravnu sigurnost.

On je ocenio da u manjim mestim investicije iz tih samim gradova koči i rizik reketiranja.

„Izlazna strategija iz subvencionisanja investicija je da popravimo stanje u oblasti institucija, i u obrazovanju i da to ponudimo investitorima“, rekao je on.

Dodao je da su u Srbiji i dalje troškovi rada za 30-40 niži nego u srednjoj Evropi pa će se investiranje isplatiti tokom narednih desetak godina, a da su naša prednost labaviji standardi ekologije, relativno veliko tržiste, geografski dobra pozicija.

Istakao je da prava zaposlenih koji rade u stranim fabrikama podignutim uz državne subvencije ne bi smela da budu ispod zakonskih minimuma, te da bi država trebalo to da kontroliše.

„Mislim da sada postoji mogućnost da sindikati aktivnije traže da se poštuju propisi i popravi pozicija radnika“, rekao je on.

Prostor za rast privrede on vidi preko više investicija koje bi država podržala razvojem infrastrukture i adekvatnim obrazovanjem, kao i smanjivanjem nivoa korupcije.

Predsednica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Kori Udovički ocenila je da bi sada fokus trebalo pomeriti ka razvoju domaćeg privrednog sektora.

Ona je istakla da stalno raste izvoz malih i srednjih preduzeća te da je u 2016. godini iznosi 4,1 milijardu i dodala da bi država trebalo da ima plan kako njih da podrži a ne da ih kao sada ignoriše.
„Država treba da podrži razvoj malih i njihovu saradnju sa velikim preduzećima, gde god ona postoje“, rekla je ona.

Dodala je da Srbiji nedostaju vizija privrednog razvoja i dijalog sa domaćim privrednicima.

„Problem je ceo abijent i način odlučivanja, a ne čak ni iznosi subencija koje se daju stranim investitorima“, rekla je ona.

Naglasila je najveći problem sa stranim direktnim investicijama u Srbiji što su to često tehnološki sistemi koji ne mogu mnogo da uključe domaće privrede.

„Ima u Srbiji domaćih firmi oko kojih bi trebalo stvarati ambijent, da se oko njih okupljaju i razvijaju druga preduzeća“, rekla je ona.

Dodala je da je za Srbiju značajno da se privredni ambijent poboljša isključivanjem partijskih kriterijuma i eliminisanjem reketiranja.

Ona je naglasila i značaj dogovora koji vlast pri definisanju industrijske politike mora da vodi i sa krupnim kapitalom i sa građanima i sa sindikatima.

„Institucije znače da postoje vidljivi kanali dijaloga gde svi mogu da kažu šta im treba i šta bi mogli da daju. A na državi je da nađe ravnotežu i to stavi u dokument. Da tako postoji vizija, da bude predvidljivo, a onda svako investira kako hoće u skladu sa tim“, rekla je ona.

Dodala je i da industrijske politike država u globalizovanom svetu proizvodnje ne smeju da budu tajne.

Predsednik kluba Privrednik i predsednik Point Grupe Zoran Drakulić istakao da su do sada strani investitori dobili 14,5 puta više subvencija nego domaći.

On je ocenio da su i to subvencija što je stiglo do domaćih investitora završilo kod kompanija bliskih vlasti.

“ Nema nam brzog oporavka i velikog rasta bez podsticaja domaćoj privredi i investicijama“, istakao je on.

Ocenio je da se mnogi domaći investitori plaše da dalje investiraju, kao i da zbog se zbog nesigurnosti koju osećaju u Srbiji okreću investicijama u susednim zemljama koje su EU.

„Stalno smo govorili da nam ne trebaju subvencije za investicije, ali kada vidimo da ih strani investitori dobijaju, i da su ogromne to onda nije u redu“, rekao je on i dodao da to neretko vodi i u nelojalnu konkurenciju domaćoj uspešnoj privredi.

Istakao da je za razliku od zemalja EU gde postoje uspešne tužbe zbog nelojalne konkurencije ovde situacija u kojoj „ne dao Bog da neko krene u proses protiv države“.

On je naveo da je pad domaćih investicija u 2019. godini bio 40 posto i da je
glavni razlog da se domaći investitori ne osećaju sigurno, jer u Srbiji ne rade institucije.

“ Šaranović i Mišković zato idu u region da investiraju. Tamo se osećaju sigurnije jer važe EU pravila“, naveo je on.

Kao problem on je istakao i to što se mala i srednja preduzeća u Srbiji koja imaju organski razvoj kao porodične firme plaše da uzmu kredit od banke pa tako propuste šansu da se razvijaju 2-3 puta brže.

Drakulić je ocenio da u Srbiji kreditno zaduživanje nikad nije bilo jeftinije jer se sada daju dugoročni krediti sa ispod tri posto kamate.

Istakao je da u njegovoj kompaniji nema plate ispod 60.000 dinara, ocenio da dobar deo poslodavac dobro plaća te da niko firmi okupljenih u Privredniku ne isplaćuje minimalac.

“ Niko ne plahca manje od 50.000 dinara. To je minimum koliko radnik mora da ima u Srbiji. I na taj iznos država treba da se odrekne poreza pa da to bude minimalac. To je realno“, rekao je on.

Govoreći o nestašici radne snage naveo je da inženjer neće za 1,5 hiljada evra plate iz Beograda da ode u Boljevac da radi pa je njegova kompanija kontaktirala da iz Indije agažuje inženjere koji rade za 500 evra.

Naveo je da Srbiji nedostaje strategija koja bi odredila pravce razvoja u narednih 10 godina i da klub Privrednik traži dijalog sa državom na tu temu.

„Ima para, ali gde da ih ulažemo pitanje je dogovora. Da li ovoj državi odgovara jak domaći biznis sektor? Ako se razvije, onda ne može da dođe kod mog radnika da mu kaže za koga će da glasa. E, toga se plaše i ova, a plašila se prethodna država“, rekao je on.

Kako je zaključio Srbiji nedostaje industrijska politika u kojoj će biti određeno šta će se razvijati da bi to donelo nove tehnologije i veće plate jer budućnost Srbije nije da razvija pletenje kablova.

„Trebalo bi da mnogo da ulažemo u školstvo, kako bi imali ljude koji mogu da primene nove tehnologije. Da razvijamo nove vidove energije jer smo najzagađenija zemlja“, rekao je on.

Dodao je da imamo potencijala da kroz korišćenje biomase izvršimo supstituciju za 1,5 miliona tona nafte i istakao da njegova kompanija ima program za investiciju u proizvodnju 2,8 megavata energije iz sunca ali da će čekati subvencije da bi ga realizovali.

Predsednik Samostalnog sidnikata metalaca Srbije Zoran Marković istakao je da je ideja vlasti sa subvencijama stranim direktnim investicijama bila da zaposli što više ljudi a da bi sada trebalo podržati razvoj velikih firmi koji bi bili stožeri oko kojih bi se razvijala mala i srednja preduzeća.

„Kad bi imali 3-4 Fiata u Srbiji, to bi bio osnov razvoja“, istakao je on.

Dodao je da bi manje domaćih firmi propadalo kada bi država jasno kazala šta je strategija razvoja u narednih 10 godina jer bi bile u prilici da se uključe i prilagode.

„Od subvencija investicijama ne treba bežati. Treba ih pojačati, ali za preduzeća koja donose neke druge prednosti ukupnoj privredi“, rekao je on.

Podsetio je da su i SAD podržavale kupovinu njihovih automobila dok je ovde država bežala od domaćih kola kao da su šugava, i dodao da od te proizvodnje ne žive samo radnici Fiata nego i oni u lancu kooperanata.

On je istakao da strani investitori dobiju i toleranciju države u poštovanju Ustavom i zakonim utvrđenih prava radnika iako se te iste kompanije u EU zakona striktno pridržavaju.

„Država mora da kaže investitorima da moraju da poštuju Ustav i zakone i podzakonska akta, ali ćuti“, ocenio je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.