U trendu

Popović: Srbija će biti rekorder u regionu po najnižoj stopi privrednog rasta u 2022.

Srbija će u 2022. godini najverovatnije imati privredni rast od 2,3 odsto i biće rekorder po najnižoj stopi u regionu, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

U intervjuu agenciji Beta, Popović je rekla da je stopa od 2,5 odsto prosečna stopa ispod koje zemlja, u normalnim vremenima, ne bi trebalo da raste.

„Od visokog rasta od sedam odsto u 2021. godini, koja je rezultat oporavka od najgore godine pandemije, ništa nije ostalo, u toku prošle godine rast se topio, od 4,2 odsto u prvom kvartalu i 3,8 odsto u drugom kvartalu, brzina se do kraja godine usporila toliko da se ukupan godišnji rast procenjuje na 2,3 odsto. Time je Srbija i u 2022. godini rekorder po niskoj stopi rasta u regonu“, rekla je Popović.

Dodala je da se prognoza o privrednom rastu Srbije za narednu godinu najviše zasniva na nekoliko faktora koji će usporavati rast. Prvi je, kako je rekla, restriktivna monetarna politike Narodne banke Srbije (NBS), koja sama po sebi usporava rast. Inflacija je, prema njenim rečima viša nego u susednim zemljama i viša nego u EU, a vlasti stalno govore o uvezenoj inflaciji.

Pošto je, kako je istakla, „nemoguće da se od uvozne inflacije od 10 odsto dobije domaća od 16 odsto, očito je da se radi o domaćem štamanju novca“.
„Da bi se taj problem rešio, neopnodno je da kamatne stope porastu, što usporava privredni rast. Šta može da popravi ovaj ishod i dovede do bržeg rasta? To je pre svega poljoprivreda, jer dobra sezona uvek poveća bruto domaći proizvod (BDP) za jedan ili dva procentna poena“, rekla je Popović.

Dodala je da bi se u slučaju da Srbija naredne godine ima „plitku recesiju“, što ne isključuju ekonomisti, to pre svega odrazilo na slabije zapošljavanje i verovatno na novi rast emigracije.

Mladi, kako je rekla, ne idu u inostranstvo zbog slabog privrednog rasta, niti zbog „plitkih recesija“, već zbog slabih dugoročnih šansi da se u Srbiji ostvari pristojan život.

„Ako je u Srbiji najproduktivnije zanimanje biti član Srpske napredne stranke (SNS) onda ćemo dobiti, recimo, ministarku ekologije koja ne ume ni spisak gradova javno da pročita bez zamuckivanja, dok će oni koji zaista znaju i umeju da rade, verovatno potražiti neki drugi kutak na ovoj planeti, gde se ceni rad. A kad vam odu najbolji, sa kim ćete ostvarivati ubrzani privredni rast“, rekla je Popović.

Odgovarajući na pitanje da li Srbija može da podnese spoljni dug i sve garancije koje su predvidjene u budžetu za razne projekte, Popović je rekla da je svaki spoljni dug održiv ako postoji „zadovoljavajući“ privredni rast.

„A njega čine investicije, kako strane, tako i domaće, a budžetske garancije su u stvari potencijalni oprost duga, koji će pasti upravo na naša ramena“, rekla je Popović i upitala zašto bi projekti trebalo da imaju garancije.

„Zar investitori nisu sigurni u izvodljivost projekta, pa im treba sigurnosna mreža, da se ne ugruvaju dok investiraju? Zašto su onda investitori? Čini mi se da je takva politika garant da niti te investicije imaju opravdanje, niti da u takvoj razvojnoj politici ne može ni da bude nekog značajnijeg privrednog rasta“, ocenila je Popović.

Na pitanje zašto je visok tekući platni deficit, za deset meseci 2022. godine 7,5 odsto, što je najviše u poslednjih 10 godina, najviše zbog robnog deficita koji iznosi 65 odsto, Popović je rekla da je deficit u najvećoj meri porastao usled rasta cena energenata koji su uvoženi više nego ranije.

To pokazuje „koliko su plitki naši rashodi i koliko brzo se stvari mogu pogoršati, a da, ustvari, nismo bili ni rasipni ni bahati“, rekla je. U takvoj situaciji, bila bi neophodna mnogo odgovornija fiskalna i spoljnotrgovinska politika, a umesto toga, „dobićemo rebalanst budžeta“, dodala je.

Tako će se, prema njenim rečima, svima činiti da vlada nešto radi, a problem će se, nakon rebalansa manje videti.

Na pitanje šta nedostaje u uslovima privredjivanja jer se za subvencije i za „motanje“ kablova izdvaja sve više i više, Popović je rekla da nedostaje, pre svega, nezavisno pravosudje.

„Iskustva evropskih privreda u tranziciji pokazuju da visoke tehnologije slabo dolaze u zemlje koje su ovako neuredjene. Strane direktne investicije su vlastima neophodne pre svega zbog održanja fiksnog kursa evra, bez deviznog priliva od stranih investitora, ne bi bilo novca za odbranu kursa. Ko god hoće da ukine suvencije, a ne promeni sistem i ne oslobodi pravosudje, vrlo će se brzo suočiti sa sve slabijim dinarom. A to nikome nije u interesu“, rekla je Popović.

Odgovarajući na pitanje da li u vreme visoke inflacije treba održavati relativnu stabilnost dinara, Popović je rekla da kada zemlja ima slobodno plivajući kurs, u doba inflacije dolazi do devalvacije jer domaće valute ima sve više, pa je njena vrednost sve manja.

„Ovako, kada je u Srbiji kontrolisano plivajući kurs, onda se odnos evra prema dinaru ne menja. Koja je to vrsta plivanja, ostaje nejasno. Ovaj kurs je odličan za državu, jer od prikupljenih poreza vraća sve veće devizne dugove. Verovatno je to i razlog što se ovakav devizni kurs toliko zadržao“, rekla je Popović.

Na pitanje kada će inflacija početi da pada i vratiti se na projektovani novo od tri, plus-minus 1,5 odsto, Popović je rekla da će se „verovatno postepeno smirivati, jer je NBS nekoliko puta opravdano podigla eskontnu stopu i inflacija bi se do sredine godine mogla prepoloviti“.

Da bi se moglo proceniti kada će se inflacija vratiti na planirani nivo, Popović je rekla da to zavisi od „poklona“ Vučića biračkom telu, odnosno koliko će novca otići na neproduktivna davanja, isplate novca mladima, radnicima u državnom administraciji i javnim preduzećima.

Ulaganje novca u nove kapacitete, kako je rekla, danas jeste trošak, ali sutra donosi prinos. „Ulaganje u poklone donosi politički profit, ali sutra smanjuje rast“, rekla je Popović.

Ona je, na pitanje da li se ove godine treba pripremiti za realan pad plata, rekla da su u Srbiji plate u privatnom sektoru manje nego u javnom, „što je nonsens, ali i svakodnevna pojava“.

Dodala je da „poslušni radnici u javnom sektoru, svakako neće biti oštećeni, njima će standard verovatno biti očuvan“. To će, prema njenim rečima, ugroziti privredni rast, ali će se to primetiti tek za koju godinu.

Odgovarajući na pitanje da li bi od nekih investicija, kao što je gradnja nacionalnog stadiona, trebalo odustati, Popović je rekla da ne vidi ni jedan razlog za izgradnju novog stadiona, „osim onog da predsednik Vučić završava trenersku školu, pa bi tamo mogao da nastavii svoju uspešnu karijeru, kad mu mi dosadimo“.

„U zemlji u kojoj ni glavni grad nije rešio problem otpadnih voda, izgradnja stadiona mi se čini kao čist primitivizam“, ocenila je Popović.

Ona je rekla da u Srbiji zaštita životne sredine, izgradnja kanalizacije, prečistača otpadnih voda „nije tema“.

„Da jeste tema Vučić bi za ministarku ekologije izabrao bar nekog pismenijeg. Ovako sumnjam da se tu išta može organizovano i efikasno uraditi. U službama koja se bave ovim problemima svakako da još ima ponekoga i ponegde ko bi mogao te probleme da smanji ili prevazidje. Koliko ih je i šta će uraditi, to je stvarno pitanje za million dolara“, rekla je Popović.

Na pitanje koliko će Srbiju koštati greške u energetici i protivzkonito držanje na mestu vršioca dužnosti direktora Milorada Grčića u Elektroprivredi Srbije (EPS), Popović je rekla da je u Srbiji „zakonito ono što kaže predsednik države“.

„Uostalom, ni po statutu svoje stranke Vučić više nije predsednik, mandat mu je istekao 2020. godine, a ni formalno nije reizabran na tu funkciju. Barem da su promenili Statut, da održe privid da im je stalo do bilo kakvog reda. Meni je, ipak, još gore, to što svi o tome ćute. Kao da se nikoga ništa ne tiče. Bila sam verovatno jedini javni kritičar tog Grčića koji je, nakon karijere u svojoj pečenjari ‘Fantazija’, počeo da vodi EPS“, rekla je Popović.

Navela je da zbog toga ni iz EPS-a niko nije protestovao, dao ostavku, već da su ga svi prihvatili kao da je božiji izaslanik, pa nije red da glasno komentarišu njegovo postavljenje. „A sad će, kako najavljuje Vučić, red da nam uvedu Norvežani. Pa, neće“, rekla je Popović.

Komentarišući da li Srbija treba da da dozvolu za eksploataciju litijuma, Popović je rekla „da su ljudi jasno rekli šta o tome misle, a problem je što se to mišljenje ne svidja predsedniku države“.

„Ovoga puta, protivnici eksploatacije litijuma su stručnjaci, a pristalice političari. Kada slušate stručnjake, oni govore da je opasnost od trovanja vode i vazduha ogromna. Političari obećavaju ogroman devizni priliv, ali ne preciziraju ni ko bi ga ostvario, ni kako, ni kada. Zato je bilo toliko jednostavno da javnost odbije taj predlog. Ali, što bi rekli u pesmi ‘djavo se ne predaje’, a predvodi ga, upravo predsednik države, pa će tu bitku javnost teško do kraja dovesti“, rekla je Popović u intervjuu Beti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar