Posle prirodnih katastrofa raste svest o osiguranju imovin

BEOGRAD – Sve su cešće prirodne nepogode sa katastrofalnim posledicama , kod nas i u bližem okruzenju, ponovo pokreću temu o osiguranju imovine i svesti o tome da li je osiguranje trošak,ili investicija.

Osiguravajuće kuće, naravno imaju odgovor na to pitanje i navode da svest o značaju osiguranja raste tek kada se dogode katastrofe poput poplava 2014. godine

Predsednik Izvršnog odbora kompanije „Dunav osiguranje“ Mirko Petrović kaže da su u toj kompaniji posle katrastrofalnih šteta od poplava iz 2014. dosta radili na edukaciji stanovništva i privrede i na kreiranju proizvoda koji bi pomogli zaštiti od rizika naročito od poplava i zemljotresa.
Ističe i da je primetno da se u delovima zemlje koji su pretpeli štete poslednjih godine građani počeli masovnije da se osiguravaju.
„Pravna lica i poslovni sistemi upućivali su zahtev Dunav osiguranju i povećavali sume osiguranja i zahtevali zaštitu od rizika i mi smo po tome postupali“, rekao je Petrović Tanjugu.

Navodi da je ta kompanija za fizička lica osmislila proizvod „Čuvar kuće“, koji podrazumeva osiguranje imovine koja sadrži rizik od poplave i zemljotresa kao dopunske rizike.

Sagovornik ističe da je bilo primera da su u pojedinim delovima zemlje koji su imali štete građani počeli masovnije da kupuju taj proizvod.

Petrović je kao primer naveo gradsku opštinu Obrenovac koja je pretrpela najveće štete tokom katastrofalnih poplava i da su upravo njeni meštani u većem broju bili zainteresovani za taj proizvod.

Takođe navodi da je osiguranje poljoprivrednih useva i stočnog fonda izuzetno važno pitanje i da se veoma mali udeo, odnosno između 10 i 12 odsto osigurava u odnosu na ukupni potencijal za to.

Ističe da „Dunav osiguranje“ na poljoprivrednim gazdinstvima širom zemlje održava radionice i uz podršku lokalnih samouprava stanovništvu predočava i informiše ga zašto je važno da osigura svoj trud.

„Moramo upoznati mlađe generacije sa delatnošću osiguranja i njegovom značaju i mora dosta da se radi na stalnom podizanju nivoa znanja i svesti o tome“, rekao je Petrović.

I predsednik Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Dragan Filipović takođe navodi da je nakon velikih poplava iz 2014. godine bilo primetno jačanje svesti o potrebi osiguranja.

„Tada je bilo primetno da je ojačala svest, ali to nije potrajalo dugo, i građani dve ili tri kasnije nisu više osećali potrebu da se osiguravaju. Korporacije intenzivnije razmišljaju da zaštite imovinu, svest građana o tome i dalje nije na visokom nivou, ali se pomera iz godine u godinu“, kaže Filipović.

On navodi i da industrija nije dovoljno uložila u podizanje svesti građana i dodaje da su neke zemlje imale kombinaciju pomoći države koja se ogledala u uvođenju obaveznosti osiguranja od od elementarnih katastrofalnih šteta.

Nakon skidanja te obaveznosti, 80 odsto ljudi je nastavilo da ih koristi jer su videli benefite od te mere, navodi sagovornik Tanjuga.

U proseku 12 odsto građana ima imovinsko osiguranje od požara, zemljotresa, poplave i olujnog vetra, kaže Filipović.

„Region i naša zemlja su ugroženi, svake godine imamo neku takvu situaciju, sada i zemljotrese u neposrednom okruženju, te je zato bitno da se razvija svest i industrija osiguranja preduzima konkretne akcije. To bi trebalo da bude logika, odnosno da se razmišlja u pravcu- da ako je bilo u okruženju, da se građani zapitaju jesu li zaštitili svoju imovinu“, navodi sagovornik Tanjuga.

Osvrćući se na zemljotrese koji su učestali poslednjih dana u Albaniji, ali i Bosni i Hercegovini Petrović kaže i da bi stanovništvo koje živi u trusnim područjima trebalo da se osigurava jer je to sigurna zaštita.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović rekao je da je cilj da se podigne svest građana o značaju osiguranja i da to nije trošak, već investicija.
Takođe navodi da osiguranje u poljoprivredi nije dovoljno zastupljeno i da zemlje u okruženju imaju osiguranih i do 70 odsto gazdinastva.
“To moramo uraditi u dogovoru sa državom, da subvencije koje daje u poljoprivredi veže za određene polise osiguiranja jer to je jedini način da država ne isplaćuje štete, već da to bude posao isključivo osiguravajućih kuća“, istakao je Jovanović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.