Poslodavci zakinuli PIO fond za 69 milijardi dinara

Kontrolori trošenja državnih para uočili su da poslodavci duguju Fondu PIO oko 279 milijardi dinara, ali i da zdravstvene ustanove nenamenski troše pare koje dobijaju od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Umesto da taj novac koriste za isplatu zarada stalno zaposlenima i nabavku medicinskih sredstava i opreme, zdravstvene ustanove, mimo zakona, plaćaju ugovore. Tako ostaju bez para za kupovinu lekova i ostalih potrepština.

To je najčešće i jedan od uzroka zbog kojeg snabdevači lekova blokiraju račune domova zdravlja. Prema podacima Fonda, oko 20 zdravstvenih ustanova trenutno je u blokadi, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će ovaj problem biti rešen do kraja ove godine.

Osim toga, iz najnovijeg revizorskog izveštaja jasno je da poslodavci duguju Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje oko 279 milijardi dinara na ime nenaplaćenih penzijskih doprinosa. Čak 69 milijardi dinara je nenaplativo, zaključak je Državne revizorske institucije koja je proveravala poslovanje PIO fonda tokom 2015. godine. Najveći deo duga nastao je mnogo ranije, a 13,5 milijardi dinara su dugovanja od marta 2014. godine do kraja 2015. Zbog neodgovornog ponašanja ovih privrednika država je morala da dotira PIO Fond sa 210 milijardi dinara kako bi penzije bile redovno isplaćene, konstatovao je DRI.

Revizor je zamerio ovoj ustanovi zbog sprovođenja javnih nabavki mimo propisa na šta su utrošili 55 miliona dinara, a zaključili su da im 19,8 miliona dinara duguju penzioneri. Reč je o dugovanjima koja nastaju zbog isplate viših penzija koje su propisane privremenim penzionerskim rešenjima. Kada Fond obezbedi sve podatke i izračuna konačni iznos penzije manji od isplaćivanog onda nastaju dugovanja koja penzioneri plaćaju u ratama.

U Fondu PIO nisu želeli da komentarišu dugovanja poslodavaca jer je za njihovu naplatu zadužena Poreska uprava. U ovoj ustanovi su nam rekli da nije umesno da komentarišu revizorski izveštaj.

Što se tiče nenamenskog trošenja državnih para revizori su naveli da je Dom zdravlja Kruševac od RFZO-a naplatio 7,5 miliona dinara više za plate zaposlenih i naknadu za prevoz. Osim toga, ova zdravstvena ustanova pretplatila je primanja zaposlenih za gotovo 13 miliona dinara, a bez ispunjenih uslova nabavljali su robu i usluge vredne tri miliona dinara. Pacijente su „častili” sa čak milion dinara jer su im naplaćivali manju participaciju.

Od predstavnika ove ustanove „Politika” je zatražila dodatno objašnjenje, ali nam je rečeno da je v. d. direktora dr Marina Kostić stupila na dužnost 1. novembra, pa ne može da komentariše poslovanje prethodnika.

Kada je reč o propustima u radu Doma zdravlja u Nišu, tokom 2015. godine imali su 44 nemedicinska radnika više nego što je dozvoljeno, a revizor je zaključio da svim zaposlenima u ovoj zdravstvenoj ustanovi kasni jedna plata. Nišlije su takođe, onima koji su radili skraćeno radno vreme isplatili punu zaradu što je predstavljalo nepotrebni trošak od oko 17 miliona dinara. Za dežurstva i prekovremeni rad plaćeno je, mimo propisa, oko 10 miliona dinara.

I oni su, poput kolega iz Kruševca, od RFZO naplatili oko 4,5 miliona dinara više za plate zaposlenih. Iako su nam predstavnici ove zdravstvene kuće, pre dva dana, obećali da ćemo dobiti pisano saopštenje u vezi sa zamerkama revizora, do zaključenja jučerašnjeg broja, to se nije desilo.

U novosadskom Domu zdravlja revizor je ustanovio da je 88 miliona dinara pod znakom pitanja, a problematični su im prihodi, rashodi kao i nabavka usluga. Zaposleni u ovoj zdravstvenoj ustanovi koristili su postojeću opremu, namenjenu lečenju osiguranih građana, na pružanje usluga privatnim firmama i neosiguranim osobama. Tako su zaradili 33,6 miliona dinara. Osim toga, naplatili su rad lekarskih ekipa za usluge pružene pravnim licima, a te iste usluge već su bile plaćene novcem iz Fonda. To znači da su dva puta naplatili istu uslugu i tako zaradili 2,6 miliona dinara. Predstavnici ovog doma zdravlja, u pisanom odgovoru na pitanja „Politike”, objašnjavaju da su sa pojedinim poslodavcima zaključivali ugovore o pružanju zdravstvene zaštite radnicima.

Zahvaljujući dodatnim poslovima ova ustanova je, kako navode, održala likvidnost poslovanja.

Osim toga, revizor im je zamerio jer su preplatili plate za 26 miliona dinara, a oko tri miliona dinara utrošili su na javne nabavke bez postupka. U 2015. godini zaposlili su 82 osobe bez raspisivanja konkursa, a za 62 radnika pogrešno su obračunavali koeficijente za plate. Reč je ugovorima na određeno vreme zaključenim sa zaposlenima radi zamene onih koji su na dužem bolovanju, objašnjavaju u ovoj ustanovi. Zbog hitnosti posla nije bilo moguće sprovesti javni konkurs.

Neosnovano se trošilo i na takozvane stimulacije na plate, iako ne postoji nikakav pravilnik koji uređuje isplatu ove nagrade, zaključio je DRI. Na stimulacije su zaposleni dobili 11,4 miliona dinara, a predstavnici ove ustanove kažu da stimulacije isplaćuju iz sopstvenih sredstava koje zarađuju pružajući dodatne zdravstvene usluge što je u skladu sa propisima.

Od 29 preporuka dobijenih od revizije, kako kažu Novosađani, postupili su po 22 tokom same kontrole. Ostalih sedam, kako kažu, sprovešće u narednih 90 dana.

(Jelena Popadić, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.