Potpisnici Deklaracije o plati za život: Minimalac u septembru povećati 10, a u januaru 20 odsto

Ujedinjeni sindikati Srbije „Sloga“ i još 21 organizacija i udruženje, koji su potpisnici Deklaracije o plati za život u Srbiji, uputili su danas pismo Vladi i nadležnim ministarstvima u kojima su zatražili da se minimalna zarada od septembra ove godine uveća deset odsto, a od januara 2024. godine, dodatnih 20 odsto, koliko traže i sindikati.

Iznos minimalne zarade, kako je saopšteno, pred sutrašnju sednicu Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će odlučiti o iznosu povećanja minimalne zarade za 2024. godinu, tri puta je niži od iznosa plate za život u Srbiji.

„Pregovori o minimalnoj ceni rada, koji su počeli 21. avgusta, po ko zna koji put nalaze se u procepu između zahteva sindikata, države i poslodavaca, a privatne kompanije iz godine u godinu ostvaruju sve veće profite. One su 2022. godine ostvarile profit u vrednosti od 7,3 milijarde evra, što je oko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije“, navedeno je u pismu.

Dodaje se da su maloprodajni trgovinski lanci, koji kontrolišu najveći deo domaćeg tržišta, u jeku inflatornog talasa podigli marže i zabeležili značajan rast neto dobiti, a zarade njihovih radnika mahom ostale na nivou minimalne zarade ili tek nešto iznad nje.

U istoj godini, kako je navedeno 20 odsto najbogatijih slojeva stanovnišva imalo je šest puta veće prihode od 20 odsto najsiromašnijih, dok se broj stanovnika koji žive u apsolutnom siromaštvu povećao na 11,4 odsto, što znači da oko 780.000 ljudi u Srbiji živi sa manje od 12.695 dinara mesečno.

„Ovi podaci ukazuju na nužnost i mogućnost redsitribucije koja bi doprinela poboljšanju životnog standarda najsiromašnijih slojeva stanovištva“, navedeno je u pismu.

Dodaje se da se „čini da nema volje da država preuzme svoju ulogu regulatora i spreči dalje bogaćenje uskog sloja stanovištva preko leđa najranjivijih“.

Budžet, kako je navedeno, nije pod pritiskom zbog potencijalnog povećanja minimalnih zarada, nego zbog loše privredne strategije, kao i zbog neadekvatnih poreskih politika.

Ističe se da su čak i simbolična povećanja minimalne zarade praćena povećanjem neoporezivog dela zarade što nije dovelo do rasta ostalih zarada, već se samo novac prelio u kasu kompanija.

Koliko su zarade niske govori, kako je navedeno, podatak da je medijalna zarada, koja je prema poslednjim podacima za jun 2023. godine iznosila 66.244 dinara, tek oko pola iznosa plate za život.

Dodaje se da povećanje minimalne zarade mora da prati i povećanje ostalih zarada.

U pismu je navedeno da je tvrdnja o niskoj produktivnosti srpskih radnika, kojom se sugeriše da nivo zarada zavisi isključivo od njih samih i da će im, ako budu vredniji i sposobniji, jednog dana i zarade biti srazmerno veće, posebno opasna kada dolazi od strane predstavnika vladinih institucija ili njima bliskih eksperata, jer zamagljuje najmanje dve činjenice.

„Prvo, srpski radnici u proseku rade najviše u Evropi, o čemu nam govore podaci Eurostata. Drugo, politika privlačenja direktnih stranih investitora dovela je našu privredu u stanje u kojem velike multinacionalne kompanije u Srbiju izmeštaju delove niskobudžetne proizvodnje kako bi se za mali novac, preko leđa srpskih radnika, obavljali manuelni delovi proizvodnog procesa koji zahtevaju nekvalifikovanu radnu snagu“, navedeno je u pismu.

Pismo su potpisali između ostalih i Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara i Centar za istraživanje javnih politika.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.