U trendu

Povećan ljudski kapital u oblasti zaštite konkurencije

BEOGRAD – Dvoipogodišnja saradnja sa italijanskim partnerima u tvining projektu razvoja zaštite konkurencije u Srbiji doprinela je povećanju ljudskog kapitala u ovoj oblasti, konstatovano je na danas održanoj završnoj konferenciji.

Tvining projekat realizovan je u partnerstvu Komisije za zaštitu konkurencije (KZK) Srbije i Agencije za konkurenciju Italije, a program vredan milion evra realizovan je uz učešće eksperata iz više zemalja EU uprkos pandemijskim uslovima.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da je konkurencija ključni element za srpsku ekonomiju.

„Što je jača konkurencija, što je više fer, to je bolji rast ekonomije. Interes Srbije je da razvije snažna tela i mentalitet za konkurenciju, ali to je i bitan element pristupanju EU“, rekao je on.

Fabrici je ocenio da je projekat doveo do povećanja ljudskog kapitala srpske Komisije za zaštitu konkurenciju, i istakao da je bitno da se nastavi sa radom na primeni zakona i pravila u ovoj oblasti, te dodatnom usklađivanju rada srpske konkurencije sa evropskom.

„KZK je nezavisno telo, ali je potrebno da radi u širem kontekstu. Projekat je doveo do pojačanog kapaciteta subjekata u ovoj oblasti jer se moraju imati kompanije koje poštuju konkurenciju na tržištu, nezavisna komisija, i sudovi“, rekao je on.

Fabrici je najavio da će EU ostati posvećena podršci srpskim vlastima na polju razvoja konkurencije i dodao da su za to već alocirana dodatna sredstva.

Ambasador zemlje partnera Italije Karlo Lo Kašo istakao je da je projekat obezbedio korist za dalje usklađivanje srpskih zakona za pravnim tekovinama EU (AKI), i da se dodatno pojača primena zakona u Srbiji.

„Usklađivanje sa AKI, doneće korist građanima Srb preko pozitivnog uticaja na okolinu, a pomoći će pristupanju Srbije EU, što Italija jako podržava“, rekao je on.

Lo Kašo je dodao da je Srbija postigla neverovatan napredak naročito u privrednom oporavku, i reformama ključnim za pregovore o pristupu EU, i najavio dalju pomoći Italije, kao strateškog partnera i prijatelja Srbije u tom procesu.

Pomoćnik Ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Jasmin Hodžić istakao je da efikasnost tržišta najviše zavisi od konkurencije, te da država ima zadatak da omogući konkurenciju,i da štiti od zloupotreba učesnika na tržištu.

„Ministarstvo je pripremilo novi nacrt zakona o zaštiti konkurencij, ali se tu trenutno stalo, jer po našem misljenju sadašnji zakonodavni okvir zadovoljava potrebe. Ako se donesu novi evropski propisi, analiziraćemo i videti da li postoji potreba za usaglašavanjem naših propisa“, rekao je on.

Kao primer da u Srbiji postoje uređeni odnosi konkurencije na tržištu on je naveo dolazak svetskih trgovinskih lanaca IKEA i LIDL.

Ocenio je da uprkos bojaznima IKEA nije potpila domaću industriju već je uticala na njenu inventivnost i konkurentnost.

Dodao je da dolazak LIDL-a nije doveo do zatvaranja malih trgovina već ih je naterao da se dodatno profilišu prema potrošačima.

„LIDL je pokazatelj da na domaćem tržištu ima dosta potrebe za unapređenjem konkurencije i unapređenjem maloprodaje. Ključni cilj je povećanje konkurencije u maloprodaji, jer je to jedini način za niže cene i kvalitetnije usluge“, rekao je on.

Hodžić je naglasio da u Srbiji treba u kontinuitetu raditi na jačanju kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije i efikasnom sprovođenju zakona.

Član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Čedomir Radojčić ocenio je da će ulazak u EU Srbiji doneti stvarne koristi samo ako naša privreda bude mogla da se uspešno takmiči na tom tržištu, a to podrzaumeva poznavanje pravila igre.

„KZK, nije regulator, ali jeste veoma pouzdan garant efikasne implementator propisa iz oblasti zaštite konkurencije“, ocenio je on i dodao da o uspešnosti svedoče pozitivne ocene u EU izveštaju o napretku.

Vođa projekta sa italijanske strane Alesandra Tonaci ocenila je da je projekat doprineo jačanju kulture konkurencije u Srbiji.

Navela je da je najveći napredak napravljen u interakciji sa javnim nabavkama jer one obuhvataju 16 posto BDP Srbije i zato su ključne za konkurentni režim.

Kao značajne navela je efekte saradnje koji su ostvareni kroz obuke u regulatornim telima, kao i među studentima koji su akteri budućnosti.

Vođa projekta sa srpske strane, članica Saveta KZK konstatovala je da je projekta doneo koristi kroz preporuke za zakonodavni okvir, unapređenjem kapaciteta komisije ali i sudova u kojima su obuke držali specijalizovane sudije iz EU za oblast konkurencije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.