Prava potrosaca ugrozena, bankarske presude najbolniji primer

BEOGRAD – Uoči Svetskog dana prava potrošača 15. marta – Pokret za zaštitu potrošača pozvao je sve nadležne i odgovorne subjekte da rade na rešenju problema sa 250.000 tužbi protiv banaka u Srbiji, i preko 30.000 presuda koje su dovedene u pitanje promenom stava Vrhovnog kasacionog suda.

U izjavi za Tanjug predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević pozvao je sve nadležne i odgovorne za stanje da zajednički rade na sagledavanju stanja, uzroka i na pronalaženju rešenja za situaciju nastalu oko više stotina hiljada sudskih sporova protiv banaka.

Na širem spisku pozvanih su i NBS i Udruženje banaka, nadležna ministarstva, udruženja advokata, sudija i tužilaca, organizacije potrošača i PKS.

„Ne možemo zatvarati oči pred činjenicom da imamo preko 250.000 tužbi koji se odnose na samo jedan segment problema u oblasti finansija. Da imamo preko 30.000 sporova rešenih u korist potrošača i sada zahteve i pritiske da se oni anuliraju i povuku tužbe“, upozorio je Bogosavljević.

Dodao je da treba da se primene smernice o zaštiti potrošača, odnosno rešenja i iskustva međunarodnih finansijskih instituciija.

„Ukoliko ne bude spremnosti da se zajednički pripremi podloga za stručni dijalog, mi ćemo koristeći zakonska rešenja, i praksu u svetu, obezbediti da mekim pritiskom na one koji izbegavaju dijalog, dovedemo u poziciju da daju obrazloženja za izjave kojima potrošači nisu zadovoljni, jer nisu u skladu sa zakonom i ustavom, ni sa obavezama koje je Srbija preuzela iz dela međunarodne i evropske regulative o zaštiti potrošača“, istakao je on.

Pravnik Udruženja Efektiva Jovan Ristić ocenio je da su potrošački zakoni mrtvo slovo na papiru, te da ih trgovci izbegavaju a sudovi ne primenjuju.

„Mora da se izmeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga da se ubaci njihovo pravo na kolektivnu zaštitu, a najbolje bi bilo da se takozvani postupak o zaštiti kolektivnih interesa građana vrati u Zakon o parničnom postupku“, rekao je on.

Istakao je da je za to neophodan javni pritisak i naveo da i EU sprema direktivu u tom pravcu.

„Kad postoji kolektivna zaštita ne postoji 250.000 pokrenutih pojedinačnih postupaka protiv banaka“, naveo je Ristić primer.

Kako je ocenio po ovom pitanju u Srbiji postoje nezakonite sudske prakse, i upozorava da je stav Vrhovnog kasacionog suda na nezakonit način izmenio sudsku praksu jer važi retroaktivno.

„To je pravni stav koji nije izvor prava, nije obavezujuć, a izmenio je sudsku praksu, pa sudovi rade kako u zakonu ne piše“, rekao je on.

Ristić je podsetio da se Srbija pred EU obavezala da bude zemlja vladavine prava.

„Izmenom stava Vrhovnog kasacionog suda to je zgaženo. Zato je potrebno postaviti to pitanje u EU“, rekao je on.

On smatra da je posle promene stava i njegove primene kao izvora prava, ostala sumnja da sudstvo nije nezavisno.

„Ako u Srbiji ne možemo da vodimo kvalitetnu raspravu o tome, nego se slušaju banke i njihova propaganda, hajde da vidimo šta će reći evropske asocijacije za zaštitu prava potrošača, Evropski parlament i Komisija, i Savet Evrope – da rešimo na višem nivou problem gde banke možda neće imati isti uticaj“, poručio je on.

Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva ocenio je da prava potrošaca u Srbiji postoje samo na papiru.

„Zakon suštinski jeste dobar, ali ne postoji regulatorno telo ili nadležni organ koji bi zakon sprovodio i kažnjavao nesavesne trgovce“, ocenio je on.

Dodao je da se sve svelo na upornost potrošača, na inicijativu realnih a ne plaćenih udruženja, i sudske postupke koji povremeno budu rešeni u korist dužnika nakon višegodišnjeg parničenja.

„Situacija će se promeniti kada Ministarstvo trgovine koje je nadležno za zaštitu prava potrošača, organizuje instituciju, telo, ili vrati nadležnosti tržišnoj inspekciji kako bi mogla direktnije da kažnjava nesavresne trgovce“, smatra Gavrilović.

On smatra da tržišna inspekciju postoji samo na papiru i da ne služi zaštiti prava potrošača.
„Trgovci se nasmeju kad potrošači kažu da će ih prijaviti tržišnoj inspekciji“, naveo je on.

Kao drugu mogućnost ka boljoj zaštiti potrošača on vidi reorganizaciju sudova.

„Da se jedan broj sudija bavi samo potrošačkim pravom, i potrošačkim sporovima. Da urgentno rešavaju, po zakonu, da se kažnjavaju nesavesni trgovci, a sa svešću da u kratkom roku moraju da plate kazne i troškove potrošaci, to bi za trgovce bilo demotivišuće“, smatra on.

Saradnik za međunarodnu saradnju u Pokretu potrošača Borka Višnjić ocenila je da postoji niz bolnih tema u Srbiji kada su u pitanju prava potrošača.

Navela je da postoji podsticanje građana ka elektronskom bankarstvu, pri čemu izostaje navođenje troška unapred, i dodala da tu ima puno nepoznanica.

Ona je upozorila i na neograničenu moć komunalnih preduzeća, što potrošače – građane čini potpuno nemoćnim i nesigurnim.

Naglasila je da potrošači i njihove ogranizacije moraju bolje povezati međusobno, a zatim i sa evropskim organizacijama potrošača.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.