U trendu

Pre pandemije SRB uredila j. finansije, ali posle puno trosila

KOPAONIK – Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je Srbija spremno i sa uređenim javnim finansijama i niskim javnim dugom dočekala krizu izazvanu pandemijom, ali da je država posle puno trošila na antikrizne mere, čak 55 odsto više nego zemlje centralne i istočne Evrope.

Petrović je na panelu „Makroekonomski trendovi u Srbiji: Stvaranje održive budućnosti“, rekao da će fiskalni rizici, nakon pandemije korona virusa, biti nastavljeni sa novom energetskom krizom i ratom u Ukrajini.

„Srbija je uspela da uredi javne finansije pre pandemije i dočekala je krizu spremno i mogla na nju da odgovori adekvatno, ali taj odgovor je bio preteran po pitanju trošenja sredstava, što nas dovodi u nešto nepovoljniju poziciju pred novu krizu“, naveo je Petrović.

Kaže da je Srbija čak 55 odsto više potrošila na paket antikriznih mera nego što je prosek u zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE).

Kako je rekao, Srbija je, na primer, na zdravstvo potrošila 2,7 odsto BDP-a u 2020. i 2021, dok su zemlje CIE potrošile 1,5 odsto.

Za pomoć privredi je potrošeno 4,8 odsto, a u zemljama CIE 4,2 odsto, naveo je Petrović.

Dodaje da je država Srbija na pomoć građanima potrošila 2,9 odsto BDP-a, a zemlje CIE 0,8 odsto.

Petrović smatra da je pekat mera u Srbiji bio preteran i da je javni dug u 2020. i 2021. povećan za šest milijardi evra, od čega je pet milijardi bilo vezano za antikrizne mere.

„Naša procena je da je zbog netargetiranosti ovih mera dato više dve, do dve i po milijarde evra nego što je bilo potrebno. Javni dug je porastao sa 53 odsto BDP-a pre krize, na 57 odsto“, kaže Petrović.

Navodi da će ukrajinska kriza verovatno vršiti pritisak na kurs dinara i doprineti povećanju kamatnih stopa i da bi sadašnji javni dug od 57 odsto BDP-a koji je prihvatljiv ubrzo mogao da se poveća i postane neprihvatljiv i opasan.

Petrović kaže da je sledeći rizik inflacija i da je ona iznosila 8,2 odsto u januaru, kao i da će na godišnjem nivou to biti oko 10 odsto, a za siromašne građane koji najviše izdvajaju za hranu i energente i više od 10 procenata.

Poručio je da je potrebno konačno uvesti socijalne karte i izvršiti strukturne reforme EPS-a i Srbijagasa.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar