KOPAONIK – Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petroviฤ izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je Srbija spremno i sa ureฤenim javnim finansijama i niskim javnim dugom doฤekala krizu izazvanu pandemijom, ali da je drลพava posle puno troลกila na antikrizne mere, ฤak 55 odsto viลกe nego zemlje centralne i istoฤne Evrope.
Petroviฤ je na panelu „Makroekonomski trendovi u Srbiji: Stvaranje odrลพive buduฤnosti“, rekao da ฤe fiskalni rizici, nakon pandemije korona virusa, biti nastavljeni sa novom energetskom krizom i ratom u Ukrajini.
„Srbija je uspela da uredi javne finansije pre pandemije i doฤekala je krizu spremno i mogla na nju da odgovori adekvatno, ali taj odgovor je bio preteran po pitanju troลกenja sredstava, ลกto nas dovodi u neลกto nepovoljniju poziciju pred novu krizu“, naveo je Petroviฤ.
Kaลพe da je Srbija ฤak 55 odsto viลกe potroลกila na paket antikriznih mera nego ลกto je prosek u zemljama u centralnoj i istoฤnoj Evropi (CIE).
Kako je rekao, Srbija je, na primer, na zdravstvo potroลกila 2,7 odsto BDP-a u 2020. i 2021, dok su zemlje CIE potroลกile 1,5 odsto.
Za pomoฤ privredi je potroลกeno 4,8 odsto, a u zemljama CIE 4,2 odsto, naveo je Petroviฤ.
Dodaje da je drลพava Srbija na pomoฤ graฤanima potroลกila 2,9 odsto BDP-a, a zemlje CIE 0,8 odsto.
Petroviฤ smatra da je pekat mera u Srbiji bio preteran i da je javni dug u 2020. i 2021. poveฤan za ลกest milijardi evra, od ฤega je pet milijardi bilo vezano za antikrizne mere.
„Naลกa procena je da je zbog netargetiranosti ovih mera dato viลกe dve, do dve i po milijarde evra nego ลกto je bilo potrebno. Javni dug je porastao sa 53 odsto BDP-a pre krize, na 57 odsto“, kaลพe Petroviฤ.
Navodi da ฤe ukrajinska kriza verovatno vrลกiti pritisak na kurs dinara i doprineti poveฤanju kamatnih stopa i da bi sadaลกnji javni dug od 57 odsto BDP-a koji je prihvatljiv ubrzo mogao da se poveฤa i postane neprihvatljiv i opasan.
Petroviฤ kaลพe da je sledeฤi rizik inflacija i da je ona iznosila 8,2 odsto u januaru, kao i da ฤe na godiลกnjem nivou to biti oko 10 odsto, a za siromaลกne graฤane koji najviลกe izdvajaju za hranu i energente i viลกe od 10 procenata.
Poruฤio je da je potrebno konaฤno uvesti socijalne karte i izvrลกiti strukturne reforme EPS-a i Srbijagasa.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com