Priča o minimalcu otkriva koliko je Srbija „užasno siromašna“ zemlja (video)

Sindikati će tražiti povećanje minimalne cene rada od 10 do 15 odsto, kaže za N1 Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističući da to nije dovoljno, ali da je realno da privreda to izdrži. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca, s druge strane, poručuje da bez olakšica države, minimalac ne može da raste više od šest odsto.

Lalović podseća na ranije izneti cilj da minimalna cena rada u naredne dve do tri godine dostigne nivo minimalne potrošačke korpe koja je trenutno oko 37.000 dinara. Međutim, i za takvu potrošačku korpu kaže da je „vređanje intelgiencije“ i „nešto što realno ne postoji“, jer nikako ne pokriva osnovne mesečne potrebe tročlanog domaćinstva.

„Ako je vama minimalna cena rada u nivou onih koji su socijalni slučajevi, onda imamo problem. Potrošačka korpa ima veze sa stvarnom potrošnjom kod najvećeg siromaha. To znači da je Srbija užasno siromašna. Srbija šampion u nečemu u čemu ne bi trebalo da bude šampion – u socijalnoj nejednakosti. U ovom trenutku oko 100 porodica ima četvrtinu ukupnog prihoda svih nas. Prosečnu platu od 54.000 dinara ne ostvaraje 70 odsto zaposlenih“, upozorava on.

Realno je, dodaje Lalović, da sindikati u pregovorima zatraže povećanje minimalca za 10 do 15 odsto što bi, prema njegovom mišljenju, privreda mogla da izdrži. Podvlači, međutim, da je to i dalje „apsolutni minimum koji ne obezbeđuje elementarnu egzistenciju“.

Izvor: N1
Atanacković s druge strane, ponavlja svoju ocenu da Srbija kulturološki jeste Evropa, ali da joj je privreda afrička, te da se ne može deliti nešto što nije stvoreno.

„Ako predviđamo rast BDP-a 3,5 odsto i da inflacija neće biti viša od 1,5 odsto – pet odsto bi bilo realno povećati troškove zaposlenih. Možda može i šest odsto, to je realno u odnosu na mogućnosti“, objašnjava on.

Na značajnija povećanja može se ići ukoliko poslodavci dobiju određene kompenzacije u odnosu na Vladu, odnosno državni budžet, dodaje Atanacković.

„U redu je da povećaju 10 odsto, ali ne da 10 odsto više dobije i budžet. Mora na neki način da se dobije kompenzacija od Ministarstva finansija. Najbolje bi bilo kad bi se ukupno davanje za poreze i doprinose sa 63 odsto, spustilo ispod 60 odsto“, smatra on.

Atanacković ističe i da bez privrednog rasta od pet, šest ili sedam odsto, Srbija neće moći da stigne ni svoje susede kod kojih već sada odlaze naši radnici, jer dobijaju bolje uslove.

Lalović primećuje da niko ne govori o ljudima, a privreda „može da se slika ako nema ljudi da prave pare“. Žestoko kritikuje uverenje da će tržište sve regulisati i predlaže da se uvede sistem granskih kolektivnih ugovora kojima bi se odredile minimalne nadnice a ne, kako kaže, da čekamo da nam ostanu tri bravara, pa da ih onda dobro plaćamo.

(N1 Beograd)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.