„Prisvajanje srpskog nasleđa“: NBS će reagovati zbog Tesle na hrvatskim kovanicama

Lik Nikole Tesle naći će se, prema dosadašnjim najavama, na hrvatskoj kovanici evra u vrednosti 50, 20 i 10 centi.

O ovom pitanju, svoj stav iznela je i Narodna banka Srbije (NBS).

U Narodnoj banci Srbije poručuju da bi eventualno stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalne strane kovanice evra, ako Hrvatska postane članica Evrozone u narednom periodu, „predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda s obzirom na to da je nesporno da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu“.

„S tim u vezi, sasvim je sigurno da bi bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama EU kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga“, navodi se na sajtu NBS.

Kako se dodaje, dizajn evro novčanica je isti nezavisno od države koja ih štampa.

„Pitanje dizajna evro kovanica regulisano je Uredbom Saveta EU broj 729/2014 (od 24. juna 2014.) o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju. Po navedenom propisu evrokovanice imaju jednu zajedničku (evropsku) stranu koja je ista na svim evrokovanicama (avers) i drugu nacionalnu (revers), koja se razlikuje od zemlje do zemlje i koja ima na sebi oznaku države članice EU. Na toj nacionalnoj strani evrokovanice mora se nalaziti krug sastavljen o d 12 zvezdica (simbol EU) koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn. Unutar navedenih 12 zvezdica država članica samostalno odlučuje o motivima koje će prikazati“, poručuju iz centralne banke.

Kao primer navode da Italija ima evrokovanice apoena EUR 2 na kojima je prikazan portret Dantea Aligijerija (autor Rafael), a na evrokovanici apoena EUR 1 crtež Leonarda da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela.

„Grčka na evrokovanici apoena EUR 2 ima scenu sa mozaika u Sparti (treći vek nove ere) u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici apoena EUR 1 prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od 4 drahme. Države obično formiraju komisije (umetnici, numizmatičari, graveri, političari) koje vrše izbor nacionalnog dizajna evrokovanice u konkurenciji većeg broja predloga“, saopštavaju iz NBS.

O nacionalnom dizajnu evrokovanice, podsećaju, odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu.

„Dizajn evrokovanice može se menjati po proteku roka od 15 godina osim ako dođe do promene šefa države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evrokovanica, kada je moguće menjati dizajn i pre isteka pomenutog roka. Država članica ima obavezu obaveštavanja drugih članica o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU. Savet EU odobriće dizajn nacionalne strane evrokovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu“, ističu.

Na sajtu NBS se naglašava da u slučaju da ima primedbi (a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge države članice), Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova.

„Pored toga, treba naglasiti da se navedena uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Republika Hrvatska može najranije to da učini 2023. godine što je u ovom trenutku upitno“, zaključuju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.