Privreda evrozone neočekivano usporila u septembru

LONDON – Privredna eskpanzija evrozone oslabila je u septembru jer su izvozne narudžbine pale na najniži nivo u pet godina.

Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji izračunava kompanija IHS Markit, u septembru je skliznuo na 54,2 ponea sa avgustovskih 54,5 poena, podbacivši u odnosu na prognoze ekonomista koji su očekivali da će ostati na istom nivou, prenosi agencija „Blumberg“.

Samo u proizvodnom sektoru, indeks rasta je pao na 24-mesečni minimum, dok se poslovni optimizam srozao na najniži nivo u skoro četiri godine.

Trvenja između SAD-a i njenjih trgovinskih partnera zbog tarifa, zajedno sa istupanjem Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, pojačali su strahovanja da bi ekonomski rast mogao znatno da se ohladi. Sve to se dešava u trenutku kad se privreda 19-članog regiona polako kreće ka ukidanju monetarnih stimulusa, koji su smanjili troškove zaduživanja i povećali kapacitete kompanija za zapošljavanje.

„Trgovinski ratovi, Bregzit, opadanje globalne tražnje (naročito u auto-industriji), sve veća averzija prema riziku, smanjenje zaliha i rastuća politička neizvesnost kako u zoni evra, tako i šire, utiču na usporavanje poslovne aktivnosti“, rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista u Markitu.

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi izjavio je prošle nedelje da je ekonomija evrozone i dalje dovoljno čvrsta da se nosi sa globalnim rizicima, čak iako nove prognoze pokazuju da će rast oslabiti nešto brže nego što se ranije predviđalo.

Na pad kompozitnog indeksa PMI evrozone uticao je pre svega proizvodni sektor, dok je indeks usluga porastao na tromesečni maksimum.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.