Projekti za nastavak autoputa do Boljara gotovi za dve godin

BEOGRAD – Generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović izjavio je danas da će kompletna projektna dokumentacija za nastavak gradnje auto-puta kroz Srbiju ka Crnoj Gori, na deonici Požega – Boljare, biti završena u narednih godinu i po do dve.

Ignjatović je rekao Tanjugu, komentarišući današnje puštanje u saobraćaj prvog auto-puta u Crnoj Gori na deonici od Podgorice do Kolašina (Smokovac – Mateševo) u dužini od 41 kilometar, da će mu biti velika čast da se provoza tim auto-putem, ali i celim auto-putem kada bude završen od Beograda do Bara.

Istakao je da će Srbija svakako graditi i poslednju deonicu auto-puta do Crne Gore, do mesta Boljare i da su već započete aktivnosti radi izrade projektne dokumentacije.

Ignjatović je naglasio da je prilikom nedavne posete crnogorskog premijera Dritana Abazovića Beogradu potvrđeno da će i Crna Gora sa njihove strane graditi ceo auto-put do Srbije.

To je jako važno, jer šta nam znači ako se naš auto-put ne spoji sa auto-putem u Crnoj Gori, napomenuo je Ignjatović.

„Čast mi je da doživim da se vozim tim auto-putem (Smokovac – Mateševo), a još će biti veća kada se auto-put u CG spoji sa našim auto-putem kod mesta Boljare na granici sa CG i da mogu da odem do Bara za pet sati i bezbedno stignem“, rekao je Ignjatović.

Dodaje da će uz auto-put biti izgrađen i veliki broj motela i restorana, gde će moći putnici da predahnu i naglasio da će taj auto-put apsolutno imati ekonomsku opravdanost.

„Mi smo u kontaktu sa CRBC, koji zajedno sa nama rade trasu auto-puta do Boljara i ne možemo da se složimo trenutno oko trase kuda treba da ide auto-put do Boljara. Izrada projektne dokumentacije će sigurno gotova za godinu i po do dve, a gradnja će biti završena onda u narednih četirili ili pet godina“, rekao je on.

Dodaje da su stručnjaci CIP-a iz 50 struka uključeni u aktivnosti oko početka projektovanja.

Na pitanje kako komentariše to što u CG kažu da je puštanje u saobraćaj deonice Smokovac – Mateševo, koja ima 20 mostova, 16 dvocevnih tunela i četiri petlje, to do sada najveći i najsloženiji građevinski projekat u istoriji Crne Gore, Ignjatović je istakao da je, ipak, najveći, najteži i do sada graditeljski neprevaziđen projekat, u celoj bivšoj Jugoslaviji, izgradnja pruge Beograd – Bar.

Ignjatović je podsetio da auto-put u CG radi ista kineska firma CRBC koja i kod nas gradi auto-put i da će i našu zemlju slično koštati deonica do Boljara, pošto je isto tako težak teren za izgradnju.

„Ništa manje mostova i tunela nećemo imati mi na našoj deonici ka Boljaru“, istakao je Ignjatović.

Kaže da je veoma teška za izgradnju i deonica od Preljine do Požege, za koju je CIP uradio projektnu dokumentaciju, kao i da će biti dobro ako Kinezi budu uspeli da je završe do Požege do kraja 2023. godine.

Sagovornik Tanjuga kaže da je slična najviša tačka auto-puta Smokovac – Mateševo kod Kolašina, kao i kod Barske pruge, oko 1.030 metara nadmorske visine, s tim što je najniža tačka auto-puta u Podgorici oko 50 metara, a kod pruge u Baru oko tri metra nadmorske visine.

Ignjatović je podsetio da je barska pruga obnovljena u Srbiji od Resnika do Valjeva na osnovu projekta CIP-a, a da su projektovanje za obnovu ostatka pruge do granice sa CG dobili Rusi.

Kaže da je RŽD prvo angažovao Italfer, a onda posao dao nemačkim železnicama, ali da taj projkat neće raditi nemački stručnjaci, već „slobodni strelci“ iz Srbije i izrazio sumnju u to da li će projektovanje biti kvalitetno urađeno.

Ignjatović je podsetio da je barska pruga završena i puštena u saobraćaj 1976. godine i istakao da je tada moglo od Beograda do Bara da se stigne za samo šest sati, dok je sada potrebno između 16 i 22 sata.

Podseća da je CIP učestvovao u kompletnoj izgradnji barske pruge u to vreme i dodao da je kao mladi stručnjak srpskih železnica bio angažovan u nadzornoj službi za jednu deonicu do puštanja pruge u saobraćaj.

To je i danas neprevaziđen projekat i to nam cela Evropa i svet priznaju, istakao je Ignjatović i dodao da barska pruga i za ovo vreme važi za graditeljsko remek delo.

Ignjatović je naglasio da je veoma važno da projektanti dobro odrade posao, ispitaju teren i naprave projekte, jer ako trasa nije dobro povučena, mogu stalno da se prave troškovi za održavanje infrastrukturnih objekata.

Barska pruga, u dužini od 476 kilometara, ima 254 tunela u ukupnoj dužini 114,4 km.

Najduži tunel je Sozina na deonici Podgorica -Bar od 6.170 metara. Sledeći tuneli po dužini je „Zlatibor“ od 6.169 metara.

Najviše tunela je na delu pruge Branešci – Štrpce, u ukupnoj dužini od 29,4 km, zatim na Zlatiboru 22 tunela u dužini od 17.940 m, na deonici Lučice – Gostun 16 tunela dužine 13.039 m i na deonici Kolašin – Bratonožići 54 tunela u dužini od 23.784 metara.

Duž pruge postoji 234 mosta u ukupnoj dužini 14,6 km. Od toga je 206 betonskih mostova ukupne dužine 10.760 metara i 28 čelicnih mostova dužine 3.833 metara…

Most iznad Male rijeke je jedan od najviših u Evropi, dužine je 498, a visine 200 metara.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.