Prva godišnjica O. Balkana, uskoro i ID broj i Sajam vina

BEOGRAD – Regionalna inicijativa Otvoreni Balkan, koja postoji godinu dana pod tim imenom, već daje rezultate, ali potrebna su dalja ulaganja u izgradnju i unapredenje infrastrukture, posebno na granicnim prelazima, kao i sprovodenje potpisanih sporazuma, kako bi se efekti inicijative u potpunosti osetili, poručuju iz Privedne komore Srbije.

Kako je navedeno, uskoro se očekuje izdavanje zajedničkog identifikacionog broja, odnosno prvih radnih dozvola, što će omogućiti poslodavcima Otvorenog Balkana da lakše dolaze do deficitarnih kadrova, kao i onima koji su u potrazi za poslom da se zaposle.

Osnivači inicijative Otvoreni Balkan organizovaće Prvi međunarodni sajam vina u Beogradu od 1. do 4. septembra na Beogradskom sajmu.

Beograd će u tom period biti evropska prestonica vina, a ova manifestacija biće idealna prilika da se proizvođači vina i vinarije iz čitavog regiona predstave najširoj publici i tako obezbede još veću vidljivost na tržištu.

Inicijativa pokrenuta 2019. godine pod nazivom Mini Šengen preimenovana je na Samitu u Skoplju 29. jula 2021. u Otvoreni Balkan.

Regionalna inicijativa intezivnije saradnje na Zapadnom Balkanu, pokrenuli su lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala po modelu EU, otvorena je a otvorena je za sve ekonomije u regionu.

Ova inicijativa predstavlja podršku postojećim inicijativama regionalne saradnje i odgovor je na potrebe i zahteve privrede i građana da se lakše posluje, trguje, putuje i zapošljava na Zapadnom Balkanu, objavila je PKS.

Nakon uspostavljanja zelenih koridora, posebno obeleženih tabli Open Balkan na graničnim prelazima, kao i promenjenog režima kontrole robe poreklom iz jedne od tri zemlje Otvorenog Balkana, procedure na granicama su značajno pojednostavljene i efikasnije.

Primera radi, prošle godine, je samo preko Preševa prešlo oko 220.000 teretnih vozila, u proseku oko 600 dnevno, što govori o velikom značaju tog prelaza za privredu celog regiona, navode iz PKS.

Svako unapredenje procedura na prelazima doprinosi većem obimu razmene, smanjenju čekanja kamiona na prelazima, kao i manjim troškovima poslovanja kompanija.

Uprkos izazovima koje je najpre donela pandemija kovida 19, a potom i rat u Ukrajini, Srbija, Albanija i Severna Makedonija ne treba da strahuju od nestašica hrane i osnovnih životnih namirnica, kažu u PKS.

Svi energetski, ali i drugi gorući problemi sa kojima se region može suočiti predstojeće zime, rešavaće se zajedno i sistemski, dogovoreno je na sastanku predstavnika vlada, administracija, poslovnih asocijacija koji je održan u Tirani protkle sedmice.

Predsednik PKS Marko Čadež istakao je da u okviru Otvorenog Balkana neće biti zabrane prometa brašna, šećera, ulja i ostalih osnovnih životnih namirnica, što će potvrditi i sporazum koji je u pripremi, a biće potpisan u Beogradu u septembru.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS Aleksandar Bogunović kazao je da se u Tirani razgovaralo kako iskoristiti olakšice i povećati obim razmene glavnim poljoprivrednim proizvodima.

„Jedan od glavnih zaključaka je da neke od mera i aktivnosti koje su rezultat inicijative Otvoreni Balkan u vezi protoka robe preko granice, kao i jednostavnije procedure i niži logisticki troškovi, u velikoj meri otvaraju prostor za intenzivniju saradnju kompanija i privrednika. Razmena prehrambenih proizvoda već u ovom kratkom roku, od kada su počele da se primenjuju neke od prvih dogovorenih mera, porasla je za oko 15 procenata, a ima dosta prostora za povećanje“, istakao je Bogunović.

Ukupna robna razmena Srbije sa Albanijom i Severnom Makedonijom u 2021. godini iznosila je 1,372 milijarde evra.

Srpski izvoz u dve članice Otvorenog Balkana vredeo je nešto više od milijardu dolara, dok je Srbija uvezla robu za 367 miliona evra.

Regionalne inicijative, ističu nadležni, najbolji su način za jačanje ekonomske saradnje i rast zapadnobalkanskih ekonomija, poboljšanje poslovne klime, privlačenje stranih investicija i povećanje zaposlenosti, ali i efikasan odgovor na velike izazove i krize.

Građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije u ove tri zemlje mogu da putuju samo sa ličnom kartom.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.